Храна поскупела за 12,1 одсто, а енергија 13,4
Статистички показатељи на крају прошле године показују да се тенденције економских кретања усмеравају у позитивном правцу, оцењује се у месечном билтену Макроекономске анализе и трендови (МАТ), Економског института у Београду.
Аутори МАТ-а наводе да подаци о индустријској производњи за децембар 2021. указују не само да јача раст укупне индустријске производње већ и да је прерађивачка индустрија, након опадања и потом стагнације, почела да расте, те да су и за укупну и за прерађивачку индустрију карактеристични и десезонирани и међугодишњи пораст.
Када је о инфлацији реч, у анализи се истиче да је међугодишња стопа инфлације још у септембру 2021. премашила горњу границу циљаног инфлационог распона и била највећа после августа 2013. године.
У октобру, новембру и децембру је раст међугодишње инфлације убрзаван, а у децембру је месечни пораст цена био више него упола мањи у односу на prеthodna четири месеца.
Месечна инфлација је у децембру успорена искључиво под дејством привремених фактора јер је, при њеној повишеној базној компоненти, снижена небазна компонента.
За разлику од месечне, међугодишња инфлација је убрзана и то претежно под дејством сталних фактора јер је повећање њене базне компоненте било веће од повећања небазне компоненте. Наводи се да је убрзање раста цена услуга у децембру било главни узрочник убрзања базне инфлације у том месецу јер су услуге у новембру поскупеле за 3,3 одсто, а у децембру за 3,8 процената.
У новембру и децембру међугодишња инфлација је, према концепту хармонизованог индекса потрошачких цена, у Србији износила 7,5 одсто и 7,9 одсто; а у Европској унији 5,2 и 5,3 одсто.
У поређењу са нашом земљом, вишу међугодишњу инфлацију у новембру имале су Естонија - 8,6 одсто и Литванија - 9,3 одсто; а у децембру Пољска - осам процената, Литванија - 10,7 и Естонија - 12 одсто.
Посматрано на месечном нивоу, у децембру су поскупеле све основне категорије потрошачке корпе, осим енергије, чије су цене остале на новембарском нивоу.
Основне категорије потрошачке корпе поскупела су и на међугодишњем нивоу па су прехрамбени производи поскупели за 12,1 одсто, највише због поскупљења свежег воћа и поврћа, енергија је поскупела за 13,4 одсто, а непрехрамбени производи без енергије за четири одсто.
Када се међугодишња инфлација у Србији упореди са кретањима у земљама Европске уније (ЕУ), дође се до податка да је Србија имала вишу међугодишњу инфлацију од просека ЕУ и у новембру и у децембру прошле године. Међугодишња инфлација у новембру била је нижа него у две земље Европске уније.
Д. Млађеновић