Hrana poskupela za 12,1 odsto, a energija 13,4
Statistički pokazatelji na kraju prošle godine pokazuju da se tendencije ekonomskih kretanja usmeravaju u pozitivnom pravcu, ocenjuje se u mesečnom biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT), Ekonomskog instituta u Beogradu.
Autori MAT-a navode da podaci o industrijskoj proizvodnji za decembar 2021. ukazuju ne samo da jača rast ukupne industrijske proizvodnje već i da je prerađivačka industrija, nakon opadanja i potom stagnacije, počela da raste, te da su i za ukupnu i za prerađivačku industriju karakteristični i desezonirani i međugodišnji porast.
Kada je o inflaciji reč, u analizi se ističe da je međugodišnja stopa inflacije još u septembru 2021. premašila gornju granicu ciljanog inflacionog raspona i bila najveća posle avgusta 2013. godine.
U oktobru, novembru i decembru je rast međugodišnje inflacije ubrzavan, a u decembru je mesečni porast cena bio više nego upola manji u odnosu na prethodna četiri meseca.
Mesečna inflacija je u decembru usporena isključivo pod dejstvom privremenih faktora jer je, pri njenoj povišenoj baznoj komponenti, snižena nebazna komponenta.
Za razliku od mesečne, međugodišnja inflacija je ubrzana i to pretežno pod dejstvom stalnih faktora jer je povećanje njene bazne komponente bilo veće od povećanja nebazne komponente. Navodi se da je ubrzanje rasta cena usluga u decembru bilo glavni uzročnik ubrzanja bazne inflacije u tom mesecu jer su usluge u novembru poskupele za 3,3 odsto, a u decembru za 3,8 procenata.
U novembru i decembru međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, u Srbiji iznosila 7,5 odsto i 7,9 odsto; a u Evropskoj uniji 5,2 i 5,3 odsto.
U poređenju sa našom zemljom, višu međugodišnju inflaciju u novembru imale su Estonija - 8,6 odsto i Litvanija - 9,3 odsto; a u decembru Poljska - osam procenata, Litvanija - 10,7 i Estonija - 12 odsto.
Posmatrano na mesečnom nivou, u decembru su poskupele sve osnovne kategorije potrošačke korpe, osim energije, čije su cene ostale na novembarskom nivou.
Osnovne kategorije potrošačke korpe poskupela su i na međugodišnjem nivou pa su prehrambeni proizvodi poskupeli za 12,1 odsto, najviše zbog poskupljenja svežeg voća i povrća, energija je poskupela za 13,4 odsto, a neprehrambeni proizvodi bez energije za četiri odsto.
Kada se međugodišnja inflacija u Srbiji uporedi sa kretanjima u zemljama Evropske unije (EU), dođe se do podatka da je Srbija imala višu međugodišnju inflaciju od proseka EU i u novembru i u decembru prošle godine. Međugodišnja inflacija u novembru bila je niža nego u dve zemlje Evropske unije.
D. Mlađenović