Замрзавање цене горива одрживо само уз мање акцизе

Тада су прописане максималне малопродајне цена евродизела и бензина евро премијум БМБ и на бензинским пумпама се цене ових деривата нису  мењале - литар дизела кошта 179 динара, а безоловног бензина 171 динар.

Међутим, од тада је цена нафте порасла, а генерални секретар Удружење нафтних компанија Србије Томислав Мићовић каже да важеће ограничење цена нафтних деривата по Уредби Владе Србије, при садашњој цени сирове нафте на берзи од 102 долара за барел, може да опстане најдуже месец дана.

- Када је влада донела Уредбу о ограничењу цена, цена барела је била 91 долар, а сада је 10 одсто виша и за нафтни сектор на дужи рок ово није одрживо - рекао је Мићовић. - Држава је донела одлуку да мерама оствари ефекат који ће се одмах осетити, да грађани и привреда могу да купују јефтиније гориво и то је постигла, али, с друге стране, треба рећи да је сваки ризик повећања цена нафте пребачен на нафтни сектор, који може месец дана да издржи тако нешто.

Могући озбиљни проблеми

Томислав Мићовић сматра да би цена сирове нафте премашила 100 долара за недељу-две и без сукоба у Украјини, а због повећања тражње услед повећања привредних активности у свету након попуштања ковид мера.

Он је истакао да не верује да ће сукоб Русије и Украјине довести до озбиљнијих поремећаја снабдевања нафтом јер би то погодило и западне земље, које уводе санкције Русији.

Он је објаснио да учесници на нафтном тржишту гориво купују на велетржишту, на којем цене нису замрзнуте.

-  Зато то и може да опстане месец дана, а после тога постоји могућност да држава смањи дажбине и очува цену на том нивоу. При замрзнутим ценама од 179 динара за литар дизела, 52 одсто су државне дажбине. Онај мањи део припада нафтном сектору, све до извора нафте. Држава има потпуно исту политику акцизног опорезивања као када је нафта била 49 долара. Многе земље Европе увелико разматрају да то промене јер се може догодити да овако високе цене енергената утичу на еконимију и друштво у целини и да на тај начин ефекти по буџет буду гори него да се држава одрекне дела акциза - рекао је Мићовић.

Он је нагласио да влада мора да уради озбиљу анализу шта да уради, додавши да је немогуће рећи по ком основу би држава могла да натера неког да купи за динар, а прода за пола динара.

Мићовић је навео да је могуће да се уведе “пливајућа акциза”, која би могла да да се мења на недељу дана, у зависности од кретања цена нафте на светском тржишту. Указујући да би, након раста цене нафте, гориво сигурно било скупље, Мићовић ипак није желео да процењује колико би псокупљење износило.

Он је нагласио и да је касно почело да се размишља о прављењу резерви нафте у Србији.

-  Ми смо увели таксу за формирање обавезних резерви нафте још 2014. године. По том основу у државни буџет се слило око 500 милиона евра, али се та средства нису трошила за ту немену и зато нисмо на нивоу на коме смо могли да будемо. Сада ће то при овим ценама нафте јако много коштати. Ово није време за формирање тих резерви. На жалост, пропустили смо време пре годину и више дана - оценио је Мићовић.

Д. Млађеновић