Zamrzavanje cene goriva održivo samo uz manje akcize

Tada su propisane maksimalne maloprodajne cena evrodizela i benzina evro premijum BMB i na benzinskim pumpama se cene ovih derivata nisu  menjale - litar dizela košta 179 dinara, a bezolovnog benzina 171 dinar.

Međutim, od tada je cena nafte porasla, a generalni sekretar Udruženje naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže da važeće ograničenje cena naftnih derivata po Uredbi Vlade Srbije, pri sadašnjoj ceni sirove nafte na berzi od 102 dolara za barel, može da opstane najduže mesec dana.

- Kada je vlada donela Uredbu o ograničenju cena, cena barela je bila 91 dolar, a sada je 10 odsto viša i za naftni sektor na duži rok ovo nije održivo - rekao je Mićović. - Država je donela odluku da merama ostvari efekat koji će se odmah osetiti, da građani i privreda mogu da kupuju jeftinije gorivo i to je postigla, ali, s druge strane, treba reći da je svaki rizik povećanja cena nafte prebačen na naftni sektor, koji može mesec dana da izdrži tako nešto.

Mogući ozbiljni problemi

Tomislav Mićović smatra da bi cena sirove nafte premašila 100 dolara za nedelju-dve i bez sukoba u Ukrajini, a zbog povećanja tražnje usled povećanja privrednih aktivnosti u svetu nakon popuštanja kovid mera.

On je istakao da ne veruje da će sukob Rusije i Ukrajine dovesti do ozbiljnijih poremećaja snabdevanja naftom jer bi to pogodilo i zapadne zemlje, koje uvode sankcije Rusiji.

On je objasnio da učesnici na naftnom tržištu gorivo kupuju na veletržištu, na kojem cene nisu zamrznute.

-  Zato to i može da opstane mesec dana, a posle toga postoji mogućnost da država smanji dažbine i očuva cenu na tom nivou. Pri zamrznutim cenama od 179 dinara za litar dizela, 52 odsto su državne dažbine. Onaj manji deo pripada naftnom sektoru, sve do izvora nafte. Država ima potpuno istu politiku akciznog oporezivanja kao kada je nafta bila 49 dolara. Mnoge zemlje Evrope uveliko razmatraju da to promene jer se može dogoditi da ovako visoke cene energenata utiču na ekonimiju i društvo u celini i da na taj način efekti po budžet budu gori nego da se država odrekne dela akciza - rekao je Mićović.

On je naglasio da vlada mora da uradi ozbilju analizu šta da uradi, dodavši da je nemoguće reći po kom osnovu bi država mogla da natera nekog da kupi za dinar, a proda za pola dinara.

Mićović je naveo da je moguće da se uvede “plivajuća akciza”, koja bi mogla da da se menja na nedelju dana, u zavisnosti od kretanja cena nafte na svetskom tržištu. Ukazujući da bi, nakon rasta cene nafte, gorivo sigurno bilo skuplje, Mićović ipak nije želeo da procenjuje koliko bi psokupljenje iznosilo.

On je naglasio i da je kasno počelo da se razmišlja o pravljenju rezervi nafte u Srbiji.

-  Mi smo uveli taksu za formiranje obaveznih rezervi nafte još 2014. godine. Po tom osnovu u državni budžet se slilo oko 500 miliona evra, ali se ta sredstva nisu trošila za tu nemenu i zato nismo na nivou na kome smo mogli da budemo. Sada će to pri ovim cenama nafte jako mnogo koštati. Ovo nije vreme za formiranje tih rezervi. Na žalost, propustili smo vreme pre godinu i više dana - ocenio je Mićović.

D. Mlađenović