Загађење ваздуха у Бору мање него лани за 88,7 одсто
БЕОГРАД: Загађење ваздуха у Бору, концентрација сумпор-диоксида, мања је за 88,7 одсто у односу на параметре у периоду од јануара до јула 2021, саопштила је компанија Србија Зиђин Копер наводећи да је за побољшање квалитета ваздуха у том граду уложила 30 милиона долара.
Тако је од августа до децембра 2021. просечна концентрација сумпор-диоксида износила само 14,8 одсто, што је испод највише дозвољене граничне вредности СО2 у ваздуху.
Како је наведено, у односу на просечну концентрацију у 2020. години, то је смањење од 91,5 одсто.
Зиђин наводи да убрзано ради на техничкој реконструкцији и изградњи нових конвертора, нових анодних пећи и других постројења, како би се убудуће прикупљале и третирале све честице прашине из процеса топљења, а биће замењен и електростатички филтер у систему.
Изградња система биће завршена током ове године, након чега ће квалитет ваздуха у Бору бити још бољи, кажу у компанији.
Подаци показују да управљање, праћење и контрола квалитета ваздуха, тла и воде у Бору и Мајданпеку, кроз стални мониторинг и инвестиције Зијина дају добре резултате, наводи Зиђин.
Након пуштања у рад система за прикупљање и одсумпоравање димних гасова, у Бору је успостављен тренд континуираног и стабилног побољшања квалитета ваздуха.
У изградњу и усавршавање постројења за пречишћавање отпадних вода компанија је уложила укупно 7,1 милион долара.
Отпадне воде из језера Робуле се, након што буду пречишћене, више неће изливати у доњи слив Борске реке, а квалитет воде у тој реци биће знатно побољшан, наведено је у саопштењу.
РТБ Бор је, пре стратешког партнерства са Зиђином, изградио једноставно постројење за пречишћавање отпадних вода.
Опрема коју је нова компанија наследила била је дострајала, технологија застарела, а стопа пречишћавања отпадних вода била је ниска.
Велика количина отпадних вода се без пречишћавања испуштала у околне речне системе, што је имало велики утицај на околне реке и низводно окружење.
У циљу елиминисања утицаја отпадних вода из рудника и топионице на квалитет воде у рекама, Зиђин је, како је навео, након што је "стао на ноге", одмах спровео проверу водотокова, утврдио водни биланс у производном систему и спровео пројекат чишћења и преусмеравања отпадних вода.
Киселе отпадне воде из рудника Јама, Ново Церово, Велики Кривељ и других рударских подручја мешане су са базичном јаловином и испуштане у флотацијско јаловиште Велики Кривељ, ради поновног коришћења у производном процесу.
Изграђен је привремени систем за пречишћавање отпадних електролита из процеса металуршке прераде, као и систем за пречишћавање канализације из рудника Велики Кривељ и Ново Церово.
Завршена је техничка реконструкција система за пречишћавање киселих отпадних вода из топионице, као и изградња система за пречишћавање киселих отпадних вода из Јаме и система за пречишћавање киселих отпадних вода из мајданпечког Северног ревира.
У циљу контроле и управљања прашином са копова и постројења за дробљење, Зиђин је набавио пет цистерни за воду и прскање путева, као и шест топова за спуштање прашине која долази из рудника.
Израда пројекта за отпрашивање система за дробљење у руднику поверена је пројектантској кући, а у набавку опреме за отпрашивање уложено је пет милиона долара.
Завршена је уградња опреме за отпрашивање у рудницима Велики Кривељ, Мајданпек и Јама , као и на Кривељском каменолому, па је количина прашине смањена за више од 99 одсто.
У току је припрема за инсталирање опреме за отпрашивање у флотацији рудника Ново Церово, као и уградња опреме за отпрашивање у Кречани.