За три године 57 фирми добилo 239,5 милиона евра подстицаја

Уз тај податак, Савет истиче и да 21 предузеће које је добило државну помоћ послује с губитком.

Од поменутих 57 инвеститора који су добили државну помоћ, десет се бави производњом електричне, електронске и остале опреме за моторна возила. Њима су додељени подстицаји у износу од 68,4 милиона евра, а по последњим подацима АПР-а, наводи Савет, код њих ради 5.121 радник. Шест тих инвеститора послује с укупним губитком већим од десет милиона евра, пише у извештају Савета за борбу против корупције.

Као посебан пример, Савет истиче компанију „ЦГ foods Еуропе” Нова Пазова, чији је већински власник из УАЕ, којој су субвенције од скоро четири милиона одоборене још 2015. године, и има четири запослена, али и поред тога исказује негативан финансијски резултат од 19,6 милиона динара.

У извештају Савета помиње се и кинеска компанија „Меи Ра Еуропа” из Обреновца која је 2015. године добила 21 милион евра подстицаја, а ту годину је завршила с нето губитком већим од 70 милиона динара, или 590.000 евра. Та компанија, чији је стопостотни власник с Кипра, прошле године је забележила минус од 1,4 милијарде динара, односно 11,9 милиона евра.

Као посебан пример Савет наводи фирму „Труцк лите Еуропе” из Београда, која је 2014. године добила од Министарства привреде три милиона евра на име субвенција, а нема запослених, односно има их нула.

С друге стране, Комисија за контролу државне помоћи, чији је последњи сазив именован 20. јануара 2015. године, прошле године је на свом сајту објавила обавештење у којем је указала на чињеницу да је за тачност, веродостојност, истинитост и потпуност података наведених у општим и посебним обрасцима на основу којих она доноси одлуку о дозвољености државне помоћи, одговоран искључиво давалац државне помоћи, односно онај ко подноси пријаву.

Комисија исцрпљује своје надлежности тиме што доноси решење којим дозвољава или не дозвољава доделу државне помоћи у зависности од тога да ли је пријављена или додељена државна помоћ у складу с правилима о додели државне помоћи. Дакле, Комисија је у обављању послова из своје надлежности овлашћена само да утврди да ли је оцењена државна помоћ у складу с правилима за доделу државне помоћи у циљу заштите слободне конкуренције на тржишту, али даља контрола трошења јавних средстава и коришћења тих средстава је на даваоцу државне помоћи, који је обавезан да врши надзор да ли корисник државне помоћи троши средства у предвиђеном износу и за намену за коју су му она и додељена: за почетна улагања и отварање нових радних места повезаних с почетним улагањем, запошљавање лица која се теже запошљавају или лица с инвалидитетом..., навела је Комисија за контролу државне помоћи.

Савет за борбу против корупције, обрађујући државну помоћ, на основу податка свих министарстава и Фонда за развој које је успео да прикупи, закључује да Србија нема закон о додели државне помоћи којим би се детаљно регулисало ко, како, у којем поступку може бити давалац и корисник државне помоћи. Нема услове, мерила и критеријуме за доделу државне помоћи, али ни одговорност и санкције за све учеснике у њеном додељивању и коришћењу. Постојећи Закон о контроли државне помоћи је, по оцени тог Владиног саветодавног тела, непотпун јер не регулише у потпуности контролу доделе државне помоћи, што за последицу има то да је немогуће утврдити који је тачан износ држава дала, у коју сврху, да ли је уредно спровођена контрола реализације додељене помоћи, какав је интерес државе кроз додељене паре и да ли су вођени неки поступци због ненаменског трошења државне помоћи.

Предлаже се да се донесе другачији закон о додели државне помоћи или постојећи промени, или да Комисија за заштиту конкуренције преузме послове Комисије за контролу државне помоћи, да ДРИ годишње контролише сврсисходност трошења државне помоћи, да се подстицаји не дају по сваку цену већ само оним инвеститорима који имају проверен бонитет...

Љ. Малешевић