Za tri godine 57 firmi dobilo 239,5 miliona evra podsticaja

Uz taj podatak, Savet ističe i da 21 preduzeće koje je dobilo državnu pomoć posluje s gubitkom.

Od pomenutih 57 investitora koji su dobili državnu pomoć, deset se bavi proizvodnjom električne, elektronske i ostale opreme za motorna vozila. Njima su dodeljeni podsticaji u iznosu od 68,4 miliona evra, a po poslednjim podacima APR-a, navodi Savet, kod njih radi 5.121 radnik. Šest tih investitora posluje s ukupnim gubitkom većim od deset miliona evra, piše u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.

Kao poseban primer, Savet ističe kompaniju „CG foods Europe” Nova Pazova, čiji je većinski vlasnik iz UAE, kojoj su subvencije od skoro četiri miliona odoborene još 2015. godine, i ima četiri zaposlena, ali i pored toga iskazuje negativan finansijski rezultat od 19,6 miliona dinara.

U izveštaju Saveta pominje se i kineska kompanija „Mei Ra Europa” iz Obrenovca koja je 2015. godine dobila 21 milion evra podsticaja, a tu godinu je završila s neto gubitkom većim od 70 miliona dinara, ili 590.000 evra. Ta kompanija, čiji je stopostotni vlasnik s Kipra, prošle godine je zabeležila minus od 1,4 milijarde dinara, odnosno 11,9 miliona evra.

Kao poseban primer Savet navodi firmu „Truck lite Europe” iz Beograda, koja je 2014. godine dobila od Ministarstva privrede tri miliona evra na ime subvencija, a nema zaposlenih, odnosno ima ih nula.

S druge strane, Komisija za kontrolu državne pomoći, čiji je poslednji saziv imenovan 20. januara 2015. godine, prošle godine je na svom sajtu objavila obaveštenje u kojem je ukazala na činjenicu da je za tačnost, verodostojnost, istinitost i potpunost podataka navedenih u opštim i posebnim obrascima na osnovu kojih ona donosi odluku o dozvoljenosti državne pomoći, odgovoran isključivo davalac državne pomoći, odnosno onaj ko podnosi prijavu.

Komisija iscrpljuje svoje nadležnosti time što donosi rešenje kojim dozvoljava ili ne dozvoljava dodelu državne pomoći u zavisnosti od toga da li je prijavljena ili dodeljena državna pomoć u skladu s pravilima o dodeli državne pomoći. Dakle, Komisija je u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti ovlašćena samo da utvrdi da li je ocenjena državna pomoć u skladu s pravilima za dodelu državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu, ali dalja kontrola trošenja javnih sredstava i korišćenja tih sredstava je na davaocu državne pomoći, koji je obavezan da vrši nadzor da li korisnik državne pomoći troši sredstva u predviđenom iznosu i za namenu za koju su mu ona i dodeljena: za početna ulaganja i otvaranje novih radnih mesta povezanih s početnim ulaganjem, zapošljavanje lica koja se teže zapošljavaju ili lica s invaliditetom..., navela je Komisija za kontrolu državne pomoći.

Savet za borbu protiv korupcije, obrađujući državnu pomoć, na osnovu podatka svih ministarstava i Fonda za razvoj koje je uspeo da prikupi, zaključuje da Srbija nema zakon o dodeli državne pomoći kojim bi se detaljno regulisalo ko, kako, u kojem postupku može biti davalac i korisnik državne pomoći. Nema uslove, merila i kriterijume za dodelu državne pomoći, ali ni odgovornost i sankcije za sve učesnike u njenom dodeljivanju i korišćenju. Postojeći Zakon o kontroli državne pomoći je, po oceni tog Vladinog savetodavnog tela, nepotpun jer ne reguliše u potpunosti kontrolu dodele državne pomoći, što za posledicu ima to da je nemoguće utvrditi koji je tačan iznos država dala, u koju svrhu, da li je uredno sprovođena kontrola realizacije dodeljene pomoći, kakav je interes države kroz dodeljene pare i da li su vođeni neki postupci zbog nenamenskog trošenja državne pomoći.

Predlaže se da se donese drugačiji zakon o dodeli državne pomoći ili postojeći promeni, ili da Komisija za zaštitu konkurencije preuzme poslove Komisije za kontrolu državne pomoći, da DRI godišnje kontroliše svrsishodnost trošenja državne pomoći, da se podsticaji ne daju po svaku cenu već samo onim investitorima koji imaju proveren bonitet...

LJ. Malešević