Увести нерадну недељу - задовољни радници су продуктивнији

Они су гостујући у Уранку на ТВ К1 коментарисали и одлуку Белгије да се радна недеља скрати са пет на четири дана, те са својих становишта оценили да је Србија по питању скраћења радне недеље још увек далеко од трендова европских земаља.



Вуковић сматра да Србија не треба да прави деценијске разлике у односу на Европску унију и да у домену рада што пре мора да се приближи модерном тржишту, економији и друштву.



Ми у домену рада имамо јако споро приближавању ЕУ, јер се, као што видимо, и на највећи државни празник ради, те су запослени незадовољни условима. Тиме што радимо на Дан државности показујемо да не поштујемо сами себе, казао је Вуковић и истакао да за то има одговорност, држава, привредници и послодавци.



Казао је да би се за почетак требало изборити да велики празници као Божић, Ускрс, Нова година, Сретење и Први мај буду нерадни, али и да недеља увек буде слободан дан.



Према речима Вуковића, економија не би била много оштећена ако би недеља била нерадан дан, тим пре што би радници били продуктивнији и задовољнији уколко би имали више времена за себе и своју породицу.



Подсетио је да такав тренд по коме се недељом не ради несметано функционише у Црној Гори и додао да се то не односи на здравство и јавне службе, као и да није неопходно да у Србији трговинске радње раде недељом.



Вуковић је навео да је последње истраживање Евростата указује на то да запослени у Србији раде највише у Европи, више од 43 сата.



Такође, казао је да су европска истраживања показала да економија неће трпети ако се ради четири дана, јер ће продуктивност бити већа.



Објаснио је да задовољни радник прави квалитетан производ који може бити конкурентан у Европи, али закључио да наш систем иде у прилог послодавцима, а не радницима.



У последњих неколико година профити у Србији порасли су за 200 одсто, а то се види на основу завршних рачуна привредних субјеката у Србији, а са друге стране зараде су мање. У Србији се тежи да се настави тренд експолоатисања дугог и прековременог рада који иде у корист света капитала, рекао је Вуковић.



Он је подржао послодавце који су Унији послодаваца и поштују законски оквир и права радника, али су, како је рекао, они у мањини.



Осврнуо се на то да у нашој земљи нема довољно инспектора који би контролисали тржиште рада и навео да око 240 инспектора надзире преко 450.000 привредних субјеката.



Прокоментрисао је и намете који имају послодавци и поручио да је на њима да се договоре са државном политиком и надлежним институцијама, како би имали повољније услове, а не да, како каже, добробит остварују и трошкове надокнађују на уштрб запослених.



О дужини радног времена и радне недеље испред Уније послодаваца говорио је Небојша Атанацковић, који је рекао да дужина радног времена зависи од развијености државе, па додао да је за сиромашне земље карактеристично да "раде од јутра до сутра".



Према његовим речима, богатије и привредно развијеније земље могу себи да дозволе да се радно време у свим делатностима смањи.



Тако да у Холандији трговинске радње не раде нон стоп као код нас, већ имају велику паузу између преподневног и поподневног дела, тако да запослени раде двокретно и оду својим кућама на паузи, казао је Атанацковић.



Истакао је да трошак рада мора бити изражен кроз цену производа и услуга, тако да радње које дуже раде и послују на нерадне дане треба да имају веће намете, али и више цене производа које нуде.



Атанацковић је казао да уколико би се у Србији увело да недеља буде нерадан дан, људи би успели да се навикну на то и прилагоде новим условима своје потребе за снабдевањем, као што је то урађено у Црној Гори.



Оценио је да Србија економски није далеко од одлуке да се недеља уведе као нерадан дан и поручио да у том домену треба следити пример других земаља.



Навео је да, према резултатима Уније послодаваца, у Србији предузећа позитивно оцењују рад недељом, јер тада остварују највеће профити, поготову када је реч о тржним центрима.



Такође, објаснио је да се нека трговинска предузећа опредељују за рад недељом, како би остали конкурентни на тржишту и не би изгубили клијенте.



Атанацковић сматра да је тренутно у Србији нереално смањити рад, али да би требало да зараде буду веће, те да то испуњава интересе и радника и синдиката.



Објаснио је да би плате радницима биле веће, уколико би префискални намети послодавцима били мањи.



Такође, како тврди последњих година су се ствари промениле у корист запослених због тога што су послодавци остали без довољно стручног и специјализованог кадра, те више услови рада не зависе искључиво од њихових интереса.



Запослени је озбиљан субјекат у ланцу производње и радници у Србији нису више тако угрожени уколико имају потребно знање, казао је он.



Атанацковић је поручио да одлуке о начину плаћања прековремених сати и броју нерадних дана у току недеље у Србији за сада треба оставити послодавцу, који мора поштовати Закон о раду.



Према Закону о раду, верски и државни празници су нерадни, прековремени сат се плаћа 26 одсто више, а дневница за нерадни дан за 110 одсто већа, навео је Вуковић.