Uvesti neradnu nedelju - zadovoljni radnici su produktivniji
BEOGRAD: Uslovi rada u Srbiji treba da budu što humaniji, a radno vreme odgovara interesima zaposlenih, kako bi se naša zemlja približila standardima EU, ocenili su potpredsednik SSSS Duško Vuković i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković i naveli da bi trebalo uvesti neradnu nedelju.
Oni su gostujući u Uranku na TV K1 komentarisali i odluku Belgije da se radna nedelja skrati sa pet na četiri dana, te sa svojih stanovišta ocenili da je Srbija po pitanju skraćenja radne nedelje još uvek daleko od trendova evropskih zemalja.
Vuković smatra da Srbija ne treba da pravi decenijske razlike u odnosu na Evropsku uniju i da u domenu rada što pre mora da se približi modernom tržištu, ekonomiji i društvu.
Mi u domenu rada imamo jako sporo približavanju EU, jer se, kao što vidimo, i na najveći državni praznik radi, te su zaposleni nezadovoljni uslovima. Time što radimo na Dan državnosti pokazujemo da ne poštujemo sami sebe, kazao je Vuković i istakao da za to ima odgovornost, država, privrednici i poslodavci.
Kazao je da bi se za početak trebalo izboriti da veliki praznici kao Božić, Uskrs, Nova godina, Sretenje i Prvi maj budu neradni, ali i da nedelja uvek bude slobodan dan.
Prema rečima Vukovića, ekonomija ne bi bila mnogo oštećena ako bi nedelja bila neradan dan, tim pre što bi radnici bili produktivniji i zadovoljniji ukolko bi imali više vremena za sebe i svoju porodicu.
Podsetio je da takav trend po kome se nedeljom ne radi nesmetano funkcioniše u Crnoj Gori i dodao da se to ne odnosi na zdravstvo i javne službe, kao i da nije neophodno da u Srbiji trgovinske radnje rade nedeljom.
Vuković je naveo da je poslednje istraživanje Evrostata ukazuje na to da zaposleni u Srbiji rade najviše u Evropi, više od 43 sata.
Takođe, kazao je da su evropska istraživanja pokazala da ekonomija neće trpeti ako se radi četiri dana, jer će produktivnost biti veća.
Objasnio je da zadovoljni radnik pravi kvalitetan proizvod koji može biti konkurentan u Evropi, ali zaključio da naš sistem ide u prilog poslodavcima, a ne radnicima.
U poslednjih nekoliko godina profiti u Srbiji porasli su za 200 odsto, a to se vidi na osnovu završnih računa privrednih subjekata u Srbiji, a sa druge strane zarade su manje. U Srbiji se teži da se nastavi trend ekspoloatisanja dugog i prekovremenog rada koji ide u korist sveta kapitala, rekao je Vuković.
On je podržao poslodavce koji su Uniji poslodavaca i poštuju zakonski okvir i prava radnika, ali su, kako je rekao, oni u manjini.
Osvrnuo se na to da u našoj zemlji nema dovoljno inspektora koji bi kontrolisali tržište rada i naveo da oko 240 inspektora nadzire preko 450.000 privrednih subjekata.
Prokomentrisao je i namete koji imaju poslodavci i poručio da je na njima da se dogovore sa državnom politikom i nadležnim institucijama, kako bi imali povoljnije uslove, a ne da, kako kaže, dobrobit ostvaruju i troškove nadoknađuju na uštrb zaposlenih.
O dužini radnog vremena i radne nedelje ispred Unije poslodavaca govorio je Nebojša Atanacković, koji je rekao da dužina radnog vremena zavisi od razvijenosti države, pa dodao da je za siromašne zemlje karakteristično da "rade od jutra do sutra".
Prema njegovim rečima, bogatije i privredno razvijenije zemlje mogu sebi da dozvole da se radno vreme u svim delatnostima smanji.
Tako da u Holandiji trgovinske radnje ne rade non stop kao kod nas, već imaju veliku pauzu između prepodnevnog i popodnevnog dela, tako da zaposleni rade dvokretno i odu svojim kućama na pauzi, kazao je Atanacković.
Istakao je da trošak rada mora biti izražen kroz cenu proizvoda i usluga, tako da radnje koje duže rade i posluju na neradne dane treba da imaju veće namete, ali i više cene proizvoda koje nude.
Atanacković je kazao da ukoliko bi se u Srbiji uvelo da nedelja bude neradan dan, ljudi bi uspeli da se naviknu na to i prilagode novim uslovima svoje potrebe za snabdevanjem, kao što je to urađeno u Crnoj Gori.
Ocenio je da Srbija ekonomski nije daleko od odluke da se nedelja uvede kao neradan dan i poručio da u tom domenu treba slediti primer drugih zemalja.
Naveo je da, prema rezultatima Unije poslodavaca, u Srbiji preduzeća pozitivno ocenjuju rad nedeljom, jer tada ostvaruju najveće profiti, pogotovu kada je reč o tržnim centrima.
Takođe, objasnio je da se neka trgovinska preduzeća opredeljuju za rad nedeljom, kako bi ostali konkurentni na tržištu i ne bi izgubili klijente.
Atanacković smatra da je trenutno u Srbiji nerealno smanjiti rad, ali da bi trebalo da zarade budu veće, te da to ispunjava interese i radnika i sindikata.
Objasnio je da bi plate radnicima bile veće, ukoliko bi prefiskalni nameti poslodavcima bili manji.
Takođe, kako tvrdi poslednjih godina su se stvari promenile u korist zaposlenih zbog toga što su poslodavci ostali bez dovoljno stručnog i specijalizovanog kadra, te više uslovi rada ne zavise isključivo od njihovih interesa.
Zaposleni je ozbiljan subjekat u lancu proizvodnje i radnici u Srbiji nisu više tako ugroženi ukoliko imaju potrebno znanje, kazao je on.
Atanacković je poručio da odluke o načinu plaćanja prekovremenih sati i broju neradnih dana u toku nedelje u Srbiji za sada treba ostaviti poslodavcu, koji mora poštovati Zakon o radu.
Prema Zakonu o radu, verski i državni praznici su neradni, prekovremeni sat se plaća 26 odsto više, a dnevnica za neradni dan za 110 odsto veća, naveo je Vuković.
