Учешће за кредит може бити 10 одсто, али све зависи од банака

Без обзира на то што банке и даље, у складу са сопственим проценама, могу приликом одобравања стамбеног кредита захтевати и веће учешће, од новог прописа очекује се да стимулише конкуренцију на тржишту стамбених кредита и олакша приступ грађана кредитима за куповину првог стана, кажу у НБС-у.

На банкама је да, у складу са сопственим анализама макроекономске ситуације у земљи и иностранству, донесу одлуке о томе да ли ће клијентима понудити мање учешће за куповину првог стана.

Већина банака у Србији наставиће наплату кредита око 1. јула, јер се рате углавном потражују од корисника кредита крајем или почетком сваког месеца. Васић каже да је за клијенте банака битно да знају да постоје три варијанте када је реч о наставку плаћања.

– У овом периоду, настављате да плаћате своју обавезу, али овај део од 90 дана где је камата и главница, камата се приписује главници и расподељује линеарно, а рок трајања кредита продужава се 90 дана – наводи Васић прву опцију коју банке нуде клијентима.

Такође, клијенти, ако нису у prеthodnih 90 дана потрошили новац и имају за три рате, могу доћи у банку и казати да желе да уплате за 90 дана колико дугују и потом настављају да плаћају потпуно исту рату као што је била пре увођења мораторијума.

Трећа варијанта која је присутна код банака је да, ако неко нема за главницу, продужава се 90 дана, али може, ако хоће, да плати камату која је била у периоду од ова три месеца.

Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић оцењује одлуку НБС-а као позитиван сигнал, како за грађане, тако и за све учеснике у промету некретнина у земљи.

– За грађане је сада већа могућност да с мањим учешћем дођу до стана – оцењује Васић за Танјуг. – За грађевинску индустрију, ако неко већ има могућност да купи, биће већа тражња, наставиће се раст грађевинске индустрије.

Када је реч о банкарима, њима је тим прописом дата већа флексибилност у пословању јер су банке „до јуче” морале да траже од клијената 20 процената учешћа.

Извештај Кредитног бироа показује да је тренутно број корисника стамбених кредита у земљи око 128.000, а вредност тих кредита је 3,6 милијарде евра.

У просеку, 30.000 евра је вредност стамбеног кредита по клијенту у Србији.

Профил купца првог стана показује да је реч углавном о млађој популацији, а Васић саветује да, с обзиром на то да је куповина стана стратешки, животно важна одлука, добро измере и нађу оптимум између учешћа, рате и дужине трајања кредита.

– Стан се обично купује с партнером, па ако су заједничка примања, на пример, око 1.000 евра, месечно оптерећење за плаћање стамбеног кредита требало би да буде до 300 евра – саветује Васић.

Када је реч о мораторијуму на отплату кредита, већина људи га је прихватила по аутоматизму, кажу у УБС-у, што не значи, примећују, да су грађани који су се одлучили за одлагање отплате били у финансијским проблемима.

Запослени у јавној управи, али и доста фирми, наставили су исплату плата а држава пензија, међутим, 93-94 одсто грађана ипак се зарад сигурности одлучило на одлагање плаћања обавеза.

Мањи проценат њих се у међувремену јавио банкама и затражио да настави редовну отплату обавеза.

        Д. Мл.