Učešće za kredit može biti 10 odsto, ali sve zavisi od banaka

Bez obzira na to što banke i dalje, u skladu sa sopstvenim procenama, mogu prilikom odobravanja stambenog kredita zahtevati i veće učešće, od novog propisa očekuje se da stimuliše konkurenciju na tržištu stambenih kredita i olakša pristup građana kreditima za kupovinu prvog stana, kažu u NBS-u.

Na bankama je da, u skladu sa sopstvenim analizama makroekonomske situacije u zemlji i inostranstvu, donesu odluke o tome da li će klijentima ponuditi manje učešće za kupovinu prvog stana.

Većina banaka u Srbiji nastaviće naplatu kredita oko 1. jula, jer se rate uglavnom potražuju od korisnika kredita krajem ili početkom svakog meseca. Vasić kaže da je za klijente banaka bitno da znaju da postoje tri varijante kada je reč o nastavku plaćanja.

– U ovom periodu, nastavljate da plaćate svoju obavezu, ali ovaj deo od 90 dana gde je kamata i glavnica, kamata se pripisuje glavnici i raspodeljuje linearno, a rok trajanja kredita produžava se 90 dana – navodi Vasić prvu opciju koju banke nude klijentima.

Takođe, klijenti, ako nisu u prethodnih 90 dana potrošili novac i imaju za tri rate, mogu doći u banku i kazati da žele da uplate za 90 dana koliko duguju i potom nastavljaju da plaćaju potpuno istu ratu kao što je bila pre uvođenja moratorijuma.

Treća varijanta koja je prisutna kod banaka je da, ako neko nema za glavnicu, produžava se 90 dana, ali može, ako hoće, da plati kamatu koja je bila u periodu od ova tri meseca.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić ocenjuje odluku NBS-a kao pozitivan signal, kako za građane, tako i za sve učesnike u prometu nekretnina u zemlji.

– Za građane je sada veća mogućnost da s manjim učešćem dođu do stana – ocenjuje Vasić za Tanjug. – Za građevinsku industriju, ako neko već ima mogućnost da kupi, biće veća tražnja, nastaviće se rast građevinske industrije.

Kada je reč o bankarima, njima je tim propisom data veća fleksibilnost u poslovanju jer su banke „do juče” morale da traže od klijenata 20 procenata učešća.

Izveštaj Kreditnog biroa pokazuje da je trenutno broj korisnika stambenih kredita u zemlji oko 128.000, a vrednost tih kredita je 3,6 milijarde evra.

U proseku, 30.000 evra je vrednost stambenog kredita po klijentu u Srbiji.

Profil kupca prvog stana pokazuje da je reč uglavnom o mlađoj populaciji, a Vasić savetuje da, s obzirom na to da je kupovina stana strateški, životno važna odluka, dobro izmere i nađu optimum između učešća, rate i dužine trajanja kredita.

– Stan se obično kupuje s partnerom, pa ako su zajednička primanja, na primer, oko 1.000 evra, mesečno opterećenje za plaćanje stambenog kredita trebalo bi da bude do 300 evra – savetuje Vasić.

Kada je reč o moratorijumu na otplatu kredita, većina ljudi ga je prihvatila po automatizmu, kažu u UBS-u, što ne znači, primećuju, da su građani koji su se odlučili za odlaganje otplate bili u finansijskim problemima.

Zaposleni u javnoj upravi, ali i dosta firmi, nastavili su isplatu plata a država penzija, međutim, 93-94 odsto građana ipak se zarad sigurnosti odlučilo na odlaganje plaćanja obaveza.

Manji procenat njih se u međuvremenu javio bankama i zatražio da nastavi redovnu otplatu obaveza.

        D. Ml.