У Војводини новчану накнаду добија 8.713 незапослених

Новчана накнада по Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености од почетка ове године износи најмање 22.390 динара, а највише 51.905 бруто месечно. Од почетка наредне године утврђиваће се нова дневна основица новчане накнаде која зависи од просечне плате остварене у овој години у Србији.

Од 37.364 незапослена у Србији који остварују право на новчану накнаду, у осам филијала НСЗ у Војводини га користи 8.713. У  филијали НСЗ у Новом Саду има их 3.193, у Зрењанину 843, Кикинди 564, Панчеву 658, Сомбору 1.075, Сремској Митровици 1.345, Суботици 614 и Вршцу 421. Рачуница показује да готово свака четврта новчана накнада незапосленима иде у Војводину.

У јануару ове године НСЗ је исплатио 1.097.969.543,22 динара на име новчане накнаде за 38.588 незапослених лица. Просечан бруто износ тих накнада био је 28.453,65 динара, што значи да су незапослени у просеку нето примили 18.124,98. Последња исплата, од 13. септембра, односила се на јун и за њу је издвојено 917.379.055,86 динара. Тим новцем исплаћена је новчана накнада за 37.355 незапослених, при чему је бруто просечна исплата износила 24.558,40 динара, а нето 15.643.

Начин обрачуна новчане накнаде промењен је прошле године, а примена је почела од 1. јануара ове. По тим изменама, месечни износ новчане накнаде представља производ дневне новчане накнаде и броја календарских дана у месецу за који се остварује право и врши исплата. Самим тим, незапослени који имају право на новчану накнаду не добијају сваког месеца исти износ, већ он зависи од броја календарских дана у месецу.

Од бруто износа новчане накнаде незапосленима одвајају се доприноси за пензијско и инвалидско осигурање и здравствено осигурање па се тако долази до нето износа који се месечно исплаћује годину, или више, у зависности од стажа који је незапослено лице остварило пре доласка на евиденцију НСЗ.

Процењује се да тренутно има око 8.000 незапослених који су пензију дочекали на Бироу као технолошки вишак, а који сада имају проблем због измене Закона о ПИО која је уследила након што су сами прихватили да иду на евиденцију НСЗ верујући да им после тога следи решење о пензионисању. Сада када су напунили 40 година пензијског стажа због измене Закона о ПИО следи им превремена старосна пензија уколико немају 65 година живота. Пошто многи немају управо тих 65 година живота, дошли су у ситуацију да, иако имају пет година пензијског стажа више од ранијих колега који су пре измене Закона о ПИО отишли у пуну пензију, прихвате да им се она трајно умањује иако су дуже радили.

Право на новчану накнаду незапослених који из различитих разлога остану без радног места установљено је Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености од 23. маја 2009. године. Од тада радници неких предузећа којима до пензионисања остаје две године или мање времена, прихватају програм технолошког вишка, уверени у то да ће до одласка у пензију имати свакомесечну новчану накнаду. Неколико хиљада радника је заправо у пензију и отишло с Бироа рада јер су на њему испунили услове за пензионисање. Међутим, у међувремену је Закон о ПИО промењен и подигнута је старосна граница за одлазак у пензију, али и уведени казнени пенали за ранији одлазак. То пак значи да радници који су ранијих година, 2015. и 2016, прихватили да буду технолошки вишак и оду на евиденцију незапослених због тога што им је остало још две године за пензионисање сада имају проблем иако им је та опција у социјалном програму била понуђена као једно од могућих решења. Они испуњавају услов у погледу пензијског стажа, али немају довољно година живота, па су самим тим принуђени да иду у превремену пензију која доноси трајно умањење.

Љ. Малешевић