U Vojvodini novčanu naknadu dobija 8.713 nezaposlenih

Novčana naknada po Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti od početka ove godine iznosi najmanje 22.390 dinara, a najviše 51.905 bruto mesečno. Od početka naredne godine utvrđivaće se nova dnevna osnovica novčane naknade koja zavisi od prosečne plate ostvarene u ovoj godini u Srbiji.

Od 37.364 nezaposlena u Srbiji koji ostvaruju pravo na novčanu naknadu, u osam filijala NSZ u Vojvodini ga koristi 8.713. U  filijali NSZ u Novom Sadu ima ih 3.193, u Zrenjaninu 843, Kikindi 564, Pančevu 658, Somboru 1.075, Sremskoj Mitrovici 1.345, Subotici 614 i Vršcu 421. Računica pokazuje da gotovo svaka četvrta novčana naknada nezaposlenima ide u Vojvodinu.

U januaru ove godine NSZ je isplatio 1.097.969.543,22 dinara na ime novčane naknade za 38.588 nezaposlenih lica. Prosečan bruto iznos tih naknada bio je 28.453,65 dinara, što znači da su nezaposleni u proseku neto primili 18.124,98. Poslednja isplata, od 13. septembra, odnosila se na jun i za nju je izdvojeno 917.379.055,86 dinara. Tim novcem isplaćena je novčana naknada za 37.355 nezaposlenih, pri čemu je bruto prosečna isplata iznosila 24.558,40 dinara, a neto 15.643.

Način obračuna novčane naknade promenjen je prošle godine, a primena je počela od 1. januara ove. Po tim izmenama, mesečni iznos novčane naknade predstavlja proizvod dnevne novčane naknade i broja kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata. Samim tim, nezaposleni koji imaju pravo na novčanu naknadu ne dobijaju svakog meseca isti iznos, već on zavisi od broja kalendarskih dana u mesecu.

Od bruto iznosa novčane naknade nezaposlenima odvajaju se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje pa se tako dolazi do neto iznosa koji se mesečno isplaćuje godinu, ili više, u zavisnosti od staža koji je nezaposleno lice ostvarilo pre dolaska na evidenciju NSZ.

Procenjuje se da trenutno ima oko 8.000 nezaposlenih koji su penziju dočekali na Birou kao tehnološki višak, a koji sada imaju problem zbog izmene Zakona o PIO koja je usledila nakon što su sami prihvatili da idu na evidenciju NSZ verujući da im posle toga sledi rešenje o penzionisanju. Sada kada su napunili 40 godina penzijskog staža zbog izmene Zakona o PIO sledi im prevremena starosna penzija ukoliko nemaju 65 godina života. Pošto mnogi nemaju upravo tih 65 godina života, došli su u situaciju da, iako imaju pet godina penzijskog staža više od ranijih kolega koji su pre izmene Zakona o PIO otišli u punu penziju, prihvate da im se ona trajno umanjuje iako su duže radili.

Pravo na novčanu naknadu nezaposlenih koji iz različitih razloga ostanu bez radnog mesta ustanovljeno je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti od 23. maja 2009. godine. Od tada radnici nekih preduzeća kojima do penzionisanja ostaje dve godine ili manje vremena, prihvataju program tehnološkog viška, uvereni u to da će do odlaska u penziju imati svakomesečnu novčanu naknadu. Nekoliko hiljada radnika je zapravo u penziju i otišlo s Biroa rada jer su na njemu ispunili uslove za penzionisanje. Međutim, u međuvremenu je Zakon o PIO promenjen i podignuta je starosna granica za odlazak u penziju, ali i uvedeni kazneni penali za raniji odlazak. To pak znači da radnici koji su ranijih godina, 2015. i 2016, prihvatili da budu tehnološki višak i odu na evidenciju nezaposlenih zbog toga što im je ostalo još dve godine za penzionisanje sada imaju problem iako im je ta opcija u socijalnom programu bila ponuđena kao jedno od mogućih rešenja. Oni ispunjavaju uslov u pogledu penzijskog staža, ali nemaju dovoljno godina života, pa su samim tim prinuđeni da idu u prevremenu penziju koja donosi trajno umanjenje.

LJ. Malešević