У Србији активно 2.100 стечајева

Тако је у стечај у протекла три месеца отишло чак 30 предузећа из Војводине, међу којима су и „Цревара промет” из Суботице, „Југодата” и „Угринекс”  из Сомбора, „Радијатор” из Зрењанина, ПИМС из Сремске Митровице, „Житко” из Бачке Тополе, „Хигијена” и „Југоалат” из Новог Сада, „Фрутивита” из Сремске Митровице и други.

По подацима од када Агенција за лиценцирање стечајних управника спроводи надзор до почетка овог месеца обустављено је 597 стечајних поступака. У исто време, закључено је 3.663 стечајних поступака, од чега у првом кварталу ове године 24. Током прошле године обустављена су 324 поступка, а годину раније 386. Просечно време трајања тих 6.360 стечајних поступака, колико их је укупно било у Србији, јесте две године, девет месеци и 16 дана. Након измене Закона о стечајном поступку и Закона о стечају, просечно време трајања стечаја смањено је на две године, шест месеци и шест дана.

Мање од две године трајала су 3.383 стечајна поступка, од којих су неки још увек у току, али има и закључених и обустављених, док је од две до 15 година трајало чак 2.964 поступака. Међу њима има десет предмета који су још увек активни и трају од 15 до 22 године, а три закључена трајала су од 15 до 16 година.

На листи предузећа у којима стечај траје између 10 и 16 година има двадесетак фирми чији статус још увек није решен, а у њима је запослено око 3.000 радника. Међу фирмама које су рекордери по дружини трајања стечаја је и Земљорадничка задруга „Стара Моравица”, чија продаја је ових дана оглашена, затим Грађевинско предузеће „Рад”, „Југоекспорт”, „Инекс”, „Годомин”, „Јастребац”... Има поступака који трају и дуже од деценије и по. Тако по прегледу стечајних поступака изгражених у годинама трајања Агенције за лиценцирање стечајних поступака, још увек су активна два поступка који трају од 16 до 17 година, а реч је о једном приватном и једном друштвеном. „Рекодер” је стечајни поступак једне приватне имовине који траје између 21 до 22 године.

Пракса у европским државама је да стечај, који нужно не значи и крај неког предузећа, траје свега неколико месеци и служи да би се брзом процедуром спасли здрави делови компаније и из њих намирили и повериоци и радници. Наша пракса пак показује да се стечајни поступци развлаче годинама и да радници само фиктивно имају радно место, а заправо га немају, па самим тим и не могу да се пријаве на евиденцију НСЗ-а и остваре неко од својих новчаних права. Такође, пракса показује и да велики део предузећа у којима је проглашен стечај безуспешно покушава да нађе купца и да продају расписује и по десетак пута, да би се на крају продала у бесцење, односно по цени која представља петину процењеног капитала. Тек када дође до мале цене, појављују се купци, а повериоци, који годинама чекају да наплате свој дуг, онда дају сагласност по принципу „боље ишта него ништа”. У тој причи нема радника јер они на крају остану празних џепова и тек после неколико година одлазе на Биро рада.

Љ. Малешевић

Притужбе на рад стечајних управника

Према налазу супервизора АЛСУ-а Јовице Тодића, у последњих пет година поднето је 769 притужби на рад стечајних управника. Најчешће утврђене неправилности су да је закључио уговор о закупу имовине стечајног дужника без сагласности одбора поверилаца, да није доставио обавештење о намери, плану и начину продаје, роковима продаје, да је пет година након одлуке којом је признао потраживање притужиоца, а суд закључком исто утврдио, поднео тужбу за побијање привредних радњи стечајног дужника, као и то да није за потребе продаје имовине која је одржана, а затим поништена, израдио продајну документацију која садржи све информације о предмету продаје и није потенцилајне купце обавестио о свим недостацима на имовини. Примедбе су и да стечајни управник није у року из огласа извршио повраћај депозита за учешће на јавном надметању притужиоцу као другом најбољем понуђачу, да није у року измирио обавезе по основу судских такси...