U Srbiji aktivno 2.100 stečajeva

Tako je u stečaj u protekla tri meseca otišlo čak 30 preduzeća iz Vojvodine, među kojima su i „Crevara promet” iz Subotice, „Jugodata” i „Ugrineks”  iz Sombora, „Radijator” iz Zrenjanina, PIMS iz Sremske Mitrovice, „Žitko” iz Bačke Topole, „Higijena” i „Jugoalat” iz Novog Sada, „Frutivita” iz Sremske Mitrovice i drugi.

Po podacima od kada Agencija za licenciranje stečajnih upravnika sprovodi nadzor do početka ovog meseca obustavljeno je 597 stečajnih postupaka. U isto vreme, zaključeno je 3.663 stečajnih postupaka, od čega u prvom kvartalu ove godine 24. Tokom prošle godine obustavljena su 324 postupka, a godinu ranije 386. Prosečno vreme trajanja tih 6.360 stečajnih postupaka, koliko ih je ukupno bilo u Srbiji, jeste dve godine, devet meseci i 16 dana. Nakon izmene Zakona o stečajnom postupku i Zakona o stečaju, prosečno vreme trajanja stečaja smanjeno je na dve godine, šest meseci i šest dana.

Manje od dve godine trajala su 3.383 stečajna postupka, od kojih su neki još uvek u toku, ali ima i zaključenih i obustavljenih, dok je od dve do 15 godina trajalo čak 2.964 postupaka. Među njima ima deset predmeta koji su još uvek aktivni i traju od 15 do 22 godine, a tri zaključena trajala su od 15 do 16 godina.

Na listi preduzeća u kojima stečaj traje između 10 i 16 godina ima dvadesetak firmi čiji status još uvek nije rešen, a u njima je zaposleno oko 3.000 radnika. Među firmama koje su rekorderi po družini trajanja stečaja je i Zemljoradnička zadruga „Stara Moravica”, čija prodaja je ovih dana oglašena, zatim Građevinsko preduzeće „Rad”, „Jugoeksport”, „Ineks”, „Godomin”, „Jastrebac”... Ima postupaka koji traju i duže od decenije i po. Tako po pregledu stečajnih postupaka izgraženih u godinama trajanja Agencije za licenciranje stečajnih postupaka, još uvek su aktivna dva postupka koji traju od 16 do 17 godina, a reč je o jednom privatnom i jednom društvenom. „Rekoder” je stečajni postupak jedne privatne imovine koji traje između 21 do 22 godine.

Praksa u evropskim državama je da stečaj, koji nužno ne znači i kraj nekog preduzeća, traje svega nekoliko meseci i služi da bi se brzom procedurom spasli zdravi delovi kompanije i iz njih namirili i poverioci i radnici. Naša praksa pak pokazuje da se stečajni postupci razvlače godinama i da radnici samo fiktivno imaju radno mesto, a zapravo ga nemaju, pa samim tim i ne mogu da se prijave na evidenciju NSZ-a i ostvare neko od svojih novčanih prava. Takođe, praksa pokazuje i da veliki deo preduzeća u kojima je proglašen stečaj bezuspešno pokušava da nađe kupca i da prodaju raspisuje i po desetak puta, da bi se na kraju prodala u bescenje, odnosno po ceni koja predstavlja petinu procenjenog kapitala. Tek kada dođe do male cene, pojavljuju se kupci, a poverioci, koji godinama čekaju da naplate svoj dug, onda daju saglasnost po principu „bolje išta nego ništa”. U toj priči nema radnika jer oni na kraju ostanu praznih džepova i tek posle nekoliko godina odlaze na Biro rada.

LJ. Malešević

Pritužbe na rad stečajnih upravnika

Prema nalazu supervizora ALSU-a Jovice Todića, u poslednjih pet godina podneto je 769 pritužbi na rad stečajnih upravnika. Najčešće utvrđene nepravilnosti su da je zaključio ugovor o zakupu imovine stečajnog dužnika bez saglasnosti odbora poverilaca, da nije dostavio obaveštenje o nameri, planu i načinu prodaje, rokovima prodaje, da je pet godina nakon odluke kojom je priznao potraživanje pritužioca, a sud zaključkom isto utvrdio, podneo tužbu za pobijanje privrednih radnji stečajnog dužnika, kao i to da nije za potrebe prodaje imovine koja je održana, a zatim poništena, izradio prodajnu dokumentaciju koja sadrži sve informacije o predmetu prodaje i nije potencilajne kupce obavestio o svim nedostacima na imovini. Primedbe su i da stečajni upravnik nije u roku iz oglasa izvršio povraćaj depozita za učešće na javnom nadmetanju pritužiocu kao drugom najboljem ponuđaču, da nije u roku izmirio obaveze po osnovu sudskih taksi...