У Новом Саду нудили посао за око 2.000 софтвераша
НОВИ САД: Дилема коју школу, а потом који факултет одабрати и притом бити сигуран да ће се радити на добром радном месту и добро зарађивати многи млади су одавно разрешили и одабрали - ИТ сектор.
Разлог је једноставан - на посао се не чека, већ послодавци чекају на кандидате, боље рећи траже их и пре него што стекну факултетску диплому, а зараде су знатно изнад просечних у републици. Зато је за савремене технологије и ИТ сектор све више заинтересованих, а то је уочено и у држави па се број места на факултетима на којима се ове струке образују увећава из године у годину.
Упркос томе, кадрова нема довољно, а таква је ситуација у ИТ сектору у целом свету па се може рећи да Србија у овој делатности и те како прати светске трендове. За позиције у овом сектору огласи су увек отворени и увек их је више него оних који се на њих јављају.
Како указују на сајту HelloWorld.rs prošlе године потражња за кадровима у ИТ сектору била је за 65 процената већа него годину дана радније. На том сајту прошле године било је расписано чак 11.500 огласа за неку од позиција у ИТ сектору, док их је 2020. године било нешто мање од 7.000.
По речима портпарола сајта HelloWorld.rs Марка Вучетића, извесно је да ИТ стручњака, односно оних који би радили на некој од позиција за које су огласи расписани, на домаћем тржишту нема довољно и да ће, и поред све више младих који се школују у овој области, ови кадрови и даље бити веома тражени.
- Наши највећи градови су и места где се кадрови у ИТ сектору и највише траже - каже Вучетић. - О томе сведоче подаци из прошле године јер је највише огласа за програмере било у Београду - чак око 50 одсто укупно расписаних огласа усмерено је ка позицијама у компанијама које послују у главном граду. Након тога следи Нови Сад, где је било расписано око 17 одсто укупног броја огласа за кадрове у ИТ сектору, потом Ниш - осам одсто, те Суботица у којој је достигнут проценат од шест одсто укупно расписаних огласа.
Најтраженији медиори
Важно је рећи и да су послодавци веома заинтересовани да запосле стручњаке с искуством. Наиме, две трећине огласа било је намењено медиорима, односно онима који имају од две до пет година радног искуства и познају одређене технологије, тек сваки десети оглас био је намењен јуниорима, а преко четвртине огласа било је усмерено ка позицији сениора.
Прошле године највише су били тражени ИТ стручњаци с познавањем програмских језика JavaScript и повезани фрамењоркови (Реацт, Ноде, Ангулар), SQL, Јава, Python, C#, .NET, ПХП и повезани frameworkovi (Symfony, Ларавел), и Ц++. Најчешће тражене позиције у ИТ сектору биле су JavaScript Developer, Јава Developer, ИТ Хелп Деск / Support, .NET Developer, System Администратор / Енгинеер и Фронтенд developer и ПХП Developer.
Вучетић истиче да кадрове у ИТ сектору једнако траже и домаће и стране компаније, односно да је од укупног броја расписаних огласа половина радних места у домаћим компанијама, а половина у страним.
- Посла у ИТ сектору и даље ће бити и кадрови ће бити све траженији, а пошто је чињеница да их нема довољно на тржишту рада, расту и примања. Тако је просечна плата у ИТ сектору око 1.500 евра, али је сигурно да око 40 одсто њих зарађује преко 2.000 евра. Кад су у питању зараде за јуниорске позиције, односно почетнике, оне се крећу у распону од око 500 до око 700 евра - каже Вућетић.
Будући да ИТ кадрова нема довољно, они који имају знање и искуство у овој делатности у прилици су да бирају послодавца за којег ће радити, односно да одаберу оног који обезбеђује најбоље услове и повољности. ИТ стручњаци најчешће посао траже на сајтовима за запошљавање, ЛинкедИН-у и сајтовима компанија, а затим преко препорука пријатеља, као и посредством друштвених мрежа.
Истраживање „Пулс Српске ИТ заједнице", које је спровео сајт HelloWorld.rs, показало је да је највећем броју кандидата од бенефиција које послодавац нуди најбитније флексибилно радно време, потом следе рад од куће и могућност константног усавршавања кроз едукације и обуке, а на топ листи бенефиција су и приватно здравствено осигурање, те награде и бонуси.
Д. Млађеновић