ТРИПУТ ВИШЕ ДЕЦЕ УЧИ ЗАНАТ Млади се школују за оно од чега ће моћи да живе ПРИСТОЈНО

Понуда послова за занатска занимања је стална, послодавци траже завариваче, браваре, аутомеханичаре... а пошто на тржишту  рада нема овог кадра многа радна места дуго су без радника. Појединих кадрова, попут заваривача или аутомеханичара толико дуго нема да не стижу да се пријаве на тржиште рада. Таква ситауција, наравно, доводи до тога да послодавци морају да се боре за раднике, а то значи да побољшавају услове рада за те струке. Почетна плата за мајсторе, раднике дефицитарних занимања, износи око 60.000 и 80.000 динара, па и изнад 120.000 динара. 

И поред тога што они који се одлуче за неко од занатских занимања имају практично одмах обезбеђен посао и плату која је далеко изнад просечне у Србији, у школама које образују тај кадар већ годинама се не уписује довољно ђака, а то је посебно било видљиво на занатским, трогодишњим смеровима. Ипак, судећи према ономе што каже директор Средње машинске школе у Новом Саду Владимир Гавранић, ове године изгледа да се и ту нешто променило, и то на боље јер је интересовање младих да упишу ову школу било изнад очекивања.

- У понедељак су практично попуњена сва места за упис ђака у први разред наше школе, прецизније, попуњено је 97 одсто места - каже Гавранић. - Ове године  уписујемо 10 одељења, односно 1. септембра у клупама ће у нашој школи бити око 300 ученика првог разреда. Оно што нас радује је велико интересовање свршених основаца да упишу неко од занатских занимања и то у дуалном образовању. Колико се ситуација променила у односу на неколико година раније говори и податак да смо пре седам година у први разред уписали три пута мање деце него ове - 96.

Он истиче да се ђаци школи образују и на четворогодишњим и трогодишњим смеровима, да су занимања с којим ђаци излазе из школе веома тражена, посао обезбеђен.

- Порасту интересовања за упис у нашу школу  сигурно је допринело и то што су ова занимања веома тражена и чињеница да се одмах по завршетку школовања може запослити. Уз то, у рад с децом уложено је много знања и искуства, а то потврђују и резултати које је наша школа освајала и по којима смо међу водећим у Србији јер су наши ђаци освајали прегршт признања и у четворогодишњем и трогодишњем школовању. Сигурно је да нам наруку иде и развој технологије, где је машинство примарна струка и компаније које су у тој бранши могу бити сигурне да ће из наше школе изаћи ђаци који имају знања и праксе у различитим областима - обрада метала, програмирање машина, дијагностика и поправка возила, грејање, климатизација, инсталације...

Разреди у којима се образују бравар/завивач, индустриски механичар, механичар моторних возила, оператер машинске обраде - у систему су дуалног образовања и током школовања знатан број дана проведе се на практичној настави која се одвија у компанијама које послују у областима за које се образују ђаци у Средњој машинској школи.

- Ђаци током школовања доста времена проводе на пракси - првој години један дан недељно, у другој - два и у трећој три дана, те из школе излазе с великим практичним знањем, укључени су у процес производње од почетка и уче од искусних мајстора. Већина наших ђака, по завршету школовања и остану да  раде у компанијама у које су ишли на практичну наставу - каже Гавранић.

Недостатак одређених кадрова не мучи само Србију, слично је и у земљама у окружењу, па и целој Европи. Многа упражњена радна места у европским земљама попунили су грађани Србије, искусни радници/занатлије. Мотива за то је више, а један од њих је сигурно и то што су зараде више него у  нашој земљи. Истовремено, због одласка занатлија из наше земље ови профили недостају па је прошле године у Србији издато више од 35.000 радних дозвола странцима. Да би ове године тај број могао бити премашен показује и то што је за прва три месеца ове године издатио више од 12.000 радних дозвола странцима.     

     Д. Млађеновић