TRIPUT VIŠE DECE UČI ZANAT Mladi se školuju za ono od čega će moći da žive PRISTOJNO

Ponuda poslova za zanatska zanimanja je stalna, poslodavci traže zavarivače, bravare, automehaničare... a pošto na tržištu  rada nema ovog kadra mnoga radna mesta dugo su bez radnika. Pojedinih kadrova, poput zavarivača ili automehaničara toliko dugo nema da ne stižu da se prijave na tržište rada. Takva sitaucija, naravno, dovodi do toga da poslodavci moraju da se bore za radnike, a to znači da poboljšavaju uslove rada za te struke. Početna plata za majstore, radnike deficitarnih zanimanja, iznosi oko 60.000 i 80.000 dinara, pa i iznad 120.000 dinara. 

I pored toga što oni koji se odluče za neko od zanatskih zanimanja imaju praktično odmah obezbeđen posao i platu koja je daleko iznad prosečne u Srbiji, u školama koje obrazuju taj kadar već godinama se ne upisuje dovoljno đaka, a to je posebno bilo vidljivo na zanatskim, trogodišnjim smerovima. Ipak, sudeći prema onome što kaže direktor Srednje mašinske škole u Novom Sadu Vladimir Gavranić, ove godine izgleda da se i tu nešto promenilo, i to na bolje jer je interesovanje mladih da upišu ovu školu bilo iznad očekivanja.

- U ponedeljak su praktično popunjena sva mesta za upis đaka u prvi razred naše škole, preciznije, popunjeno je 97 odsto mesta - kaže Gavranić. - Ove godine  upisujemo 10 odeljenja, odnosno 1. septembra u klupama će u našoj školi biti oko 300 učenika prvog razreda. Ono što nas raduje je veliko interesovanje svršenih osnovaca da upišu neko od zanatskih zanimanja i to u dualnom obrazovanju. Koliko se situacija promenila u odnosu na nekoliko godina ranije govori i podatak da smo pre sedam godina u prvi razred upisali tri puta manje dece nego ove - 96.

On ističe da se đaci školi obrazuju i na četvorogodišnjim i trogodišnjim smerovima, da su zanimanja s kojim đaci izlaze iz škole veoma tražena, posao obezbeđen.

- Porastu interesovanja za upis u našu školu  sigurno je doprinelo i to što su ova zanimanja veoma tražena i činjenica da se odmah po završetku školovanja može zaposliti. Uz to, u rad s decom uloženo je mnogo znanja i iskustva, a to potvrđuju i rezultati koje je naša škola osvajala i po kojima smo među vodećim u Srbiji jer su naši đaci osvajali pregršt priznanja i u četvorogodišnjem i trogodišnjem školovanju. Sigurno je da nam naruku ide i razvoj tehnologije, gde je mašinstvo primarna struka i kompanije koje su u toj branši mogu biti sigurne da će iz naše škole izaći đaci koji imaju znanja i prakse u različitim oblastima - obrada metala, programiranje mašina, dijagnostika i popravka vozila, grejanje, klimatizacija, instalacije...

Razredi u kojima se obrazuju bravar/zavivač, industriski mehaničar, mehaničar motornih vozila, operater mašinske obrade - u sistemu su dualnog obrazovanja i tokom školovanja znatan broj dana provede se na praktičnoj nastavi koja se odvija u kompanijama koje posluju u oblastima za koje se obrazuju đaci u Srednjoj mašinskoj školi.

- Đaci tokom školovanja dosta vremena provode na praksi - prvoj godini jedan dan nedeljno, u drugoj - dva i u trećoj tri dana, te iz škole izlaze s velikim praktičnim znanjem, uključeni su u proces proizvodnje od početka i uče od iskusnih majstora. Većina naših đaka, po završetu školovanja i ostanu da  rade u kompanijama u koje su išli na praktičnu nastavu - kaže Gavranić.

Nedostatak određenih kadrova ne muči samo Srbiju, slično je i u zemljama u okruženju, pa i celoj Evropi. Mnoga upražnjena radna mesta u evropskim zemljama popunili su građani Srbije, iskusni radnici/zanatlije. Motiva za to je više, a jedan od njih je sigurno i to što su zarade više nego u  našoj zemlji. Istovremeno, zbog odlaska zanatlija iz naše zemlje ovi profili nedostaju pa je prošle godine u Srbiji izdato više od 35.000 radnih dozvola strancima. Da bi ove godine taj broj mogao biti premašen pokazuje i to što je za prva tri meseca ove godine izdatio više od 12.000 radnih dozvola strancima.     

     D. Mlađenović