Трансбалкански коридор за квалитетнију струју и мање губитке

Након потписивања Споразума о додели инвестиционих средстава за деоницу Обреновац-Бајина Башта у оквиру Трансбалканског коридора, Михајловић је рекла да је укупна вредност тог коридора 157 милиона евра, а да ће бити дуг 321 километар.

Данас је за деоницу Обреновац - Бајина Башта обезбеђен грант од 12,5 милиона евра, а Михајловић истиче да ће дужина те деонице бити 109 километара, а њена укупна вредност је 60 милиона евра.

Михајловић је навела да је у оквиру Трансбалканског коридора завршена једна од деоница која повезује Србију и Румунију, да су у току радови на деоници од Крагујевца до Краљева и изразила наду да ће ускоро бити потписан споразум о инвестиционим средствима за још једну деоницу Трансбалканског коридора од Бајине Баште до границе са БиХ и Црном Гором.

“Трансбалкански коридор омогући ће оно што је негде и наша визија, а то је да будемо транзитни коридор и у енергетици, не само у саобраћају”, рекла је Михајловић.

Истакла је да наша високонапонска мрежа мора да буде најбоља и да буде на 400kw, али и да наше трафостанице морају да буду нове или додатно опремљене.

Михајловић је захвалила Влади Немачке и Немачкој развојној банци (KfW) на сарадњи у многим пројектима и додала да је вредност пројеката које Србија ради са KfW банком вредни 830 милиона евра.

Такође, захвалила је Европској унији на партнерском раду и на гранту за једну од деоница за Трансбалкански коридор.

Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб рекао је да Немачка више од 20 година у склопу билатералне сарадње са Србијом ради на развојним пројектима и додао да је током тих година уложила око две милијареде евра у бројне пројекте.

Додао је да је око 800 милиона евра уложожено само у области енергетике и истакао да је за Немачку та област од великог значаја.

Пре свега је, каже, фокусирана на снабдевање електричном енергијом, безбедости електромреже, а сада и на улагање у пројекте које користе енергију из обновљивих извора како би се смањила емисија штетних гасова.

"Данашње потписивање уговора се односи на важан пројекат, важна за регионалну сарадњу, ради се о преносном систему и рехабилитацији ове деонице, како би пренос енергије био још ефикаснији", рекао је Шиб.

Трансбалканским коридором ће се, додаје, регион приближити целој ЕУ.

Шеф операције Делегације ЕУ Ингве Енгстроем каже да је Трансбалкански коридор веома важан за енергетску дистрибуцију региона и Србије.

Енгстроем истиче да Европска унија има посебан инвестициони оквир за Западни Балкан из којег се финансирају пројекти који се снабдевају из три извора - земља чланица, буџет ЕУ и банака.

До сада је, каже, из тог оквира Србија бесповратно добила 220 милиона евра, у кредитима 4,2 милијарде евра, што је укупно 5,5 милијарди евра.

Директорка Електромреже Србије (ЕМС) Јелена Матејић каже да су ЕМС и Србија донацијом данашњих средстава за деоницу Обреновац - Бајина Башта корак ближе укупној реализаицији Трансбалканског коридора.

Додаје да је тиме Србија ближе и до учвршћивања своје позиције као регионалног лидера на пољу енергетике.

Захвалила је европским партнерима за подршку кроз донације и повољне кредитне линије на том пројекту и што препознају значај Трансбалканског коридора за регион и Србију.

Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је данас да је изградња Трансбалканског коридора важна за Србију, јер ће нашој земљи омогућити бољу и квалитетнију снабдевеност електричном енергијом, смањиће губитке, али и повезаће Србију са регионом.

Након потписивања Споразума о додели инвестиционих средстава за деоницу Обреновац-Бајина Башта у оквиру Трансбалканског коридора, Михајловић је рекла да је укупна вредност тог коридора 157 милиона евра, а да ће бити дуг 321 километар.

За деоницу Обреновац - Бајина Башта данас је обезбеђен грант од 12,5 милиона евра, а Михајловић истиче да ће дужина те деонице бити 109 километара, а њена укупна вредност је 60 милиона евра.

Михајловић је навела да је у оквиру Трансбалканског коридора завршена једна од деоница која повезује Србију и Румунију, да су у току радови на деоници од Крагујевца до Краљева и изразила наду да ће ускоро бити потписан споразум о инвестиционим средствима за још једну деоницу Трансбалканског коридора од Бајине Баште до границе са БиХ и Црном Гором.

"Трансбалкански коридор омогући ће оно што је негде и наша визија, а то је да будемо транзитни коридор и у енергетици, не само у саобраћају", рекла је Михајловић.

Истакла је да наша високонапонска мрежа мора да буде најбоља и да буде на 400kw, али и да наше трафостанице морају да буду нове или додатно опремљене.

Михајловић је захвалила Влади Немачке и Немачкој развојној банци (KfW) на сарадњи у многим пројектима и додала да је вредност пројеката које Србија ради са KfW банком вредни 830 милиона евра.

Такође, захвалила је Европској унији на партнерском раду и на гранту за једну од деоница за Трансбалкански коридор.

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да је изградња пројекта Трансбалканског коридора важан корак у процесу реформи у области европских интеграција Србије и региона.

Јоксимовић је нагласила да се на том важном пројекту радило дуго са европским институцијама, али и нашим развојним партнером у сектору енергетике, а то је Немачка кроз сарадњу са Немачком развојном банком (KFW).

"Сваки пројекат који урадимо од финансијских средстава пореских обвезника ЕУ, комбиновано са кредитним линијама и нашим буџетом, важан је сегмент у енергетском систему. Пројекти су сада посебно важни у односу на нову методологију, кластерску методологију", рекла је Јоксимовић након потписивања Споразума о додели инвестиционих средстава за деоницу Обреновац - Бајина Башта у оквиру Трансбалканског коридора.

Истиче да је тај пројекат важан део кластера 4 који обухвата транспосртно и инфраструктурно повезивање, зелена агенда, климатске промене и дигитализација.

Јоксимовић наводи да у оквиру тог кластера четири постоји важно поглавље 15 које се тиче енергетике који је, истиче, веома захтевно.

"То значи да Србија као кандидат за чланство у ЕУ и као део енергетске заједнице Југоисточне Европе је преузела на себе обавезу да реформише и унапреди енергетско тржиште, да повеже енергетско тржиште са тржиштима не само региона већ и са земљама ЕУ", рекла је Јоксимовић.

Због тога, наглашава, Трансбалкански коридор, тачније важна његова деоница од Обреновца до Бајине Баште, данас је добила значајну финансијску подршку наших европских партнера, кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан.

Данас је, истиче Јоксимовић, потписано 12,8 милиона евра као грант за деоницу Обреновац - Бајина Башта, док ће 39 милиона евра за остатак изградње те деонице бити обезбеђено кроз повољне кредитне линије Немачке развојне банке (KfW).

"Трансбалкански коридор је важна тема за нашу привреду, грађане, јер ово је начин на који ћемо обезбедити сигурно снабдевање, минималне трошкове у преносу и повезати енергетско тржиште са енергетским тржиштем ЕУ", закључила је Јоксимовић.

Изградња гасне интерконекције између Србије и Бугарске, поглавље 15 и енергетска ефикасност, као и наставак сарадње у области родне равноправности биле су данас неке од тема састанка потпредседнице Владе и министарке рударства и енергетике Зоране Михајловић са шефом Делегације ЕУ у Србији Семом Фабрицијем.

Михајловић је рекла да се реализацијом гасне интерконекције између Србије и Бугарске унапређује енергетска безбедност, како Србије, тако и региона, јер се тако обезбеђује диверсификацију праваца, али и извора снабдевања.

"Расписан је јавни позив за избор надзора, очекујем да у најскорије време распишемо и јавни позив за избор извођача радова, пројектно-техничка документација је спремна. Волели бисмо да у сарадњи са вама започнемо припреме за отварање поглавља 15", каже Михајловићева.

Како је саопштио њен кабинет, Михајловић је подсетила да је Министарство припремило четири закона у области рударства и енергетике и да ће се они ускоро наћи у парламенту.

Навела је да закон о енергетској ефикасности предвиђа и оснивање фонда, који треба да буде централна институција за све пројекте у овој области. "Наш циљ је зелена Србија, и заштита животне средине нераскидиви је део енергетске транзиције", наводи Михајловић.

Она је изразила захвалност на подршци коју ЕУ последњих година пружа Србији у родној равноправности.

"Желимо да ову тему проширимо и на поље енергетике, а посебно када је реч о енергетском сиромаштву које више погађа жене", рекла је потпредседница владе.

Амбасадор Сем Фабрици изразио је задовољство досадашњом сарадњом и поручио да је ЕУ ту да подржи Србију како кроз пројекте у области енергетике, тако и на даљем путу европских интеграција.

"Пројекат гасне интерконекције и за нас је веома важан и наша подршка ће и даље бити снажна заједно са свим партнерима ''Tima Европа'', укључујући ЕИБ. Такође, спремни смо да помогнемо у припремама за отварање поглавља 15, које има кључну улогу за целу зелену агенду", рекао је Фабрици.

Када је реч о енергетској ефикасности, Фабрици наводи да је ЕУ Србији већ ставила на располагање неколико финансијских инструмената као подршку, као и да треба да се покрену сви ти инструменти и да почне реализација плана.

Радује га, каже, и наставак сарадње у области родне равноправности.

„Потписивање зајма преко WBIF, ком Европска унија даје највећи допринос, означило је данас још један важан корак у сарадњи између ЕУ и Србије", рекао је амбасадор Фабрици.