Телефонски лов на купце још није заустављен
Иако је било најављивано да би почетком године требало да ступи на снагу нови закон о зашити потрошача, који ће садржати низ измена међу којима је и забрана могућности да настрљиви трговци позивају грађане телефоном и нуде им своје производе и услуге, за сада промена нема.
Како кажу у Удружењу за заштиту потрошача Војводине, закон је повучен из процедуре па измене неће уследити док се не усагласе ставови неколико министарстава. Да подсетимо, Нацртом закона о заштити потрошача било је предвиђено да се грађани који не желе да их трговци зову, односно желе да спрече честе промотивне позиве тих продаваца, пријаве у регистар „Не зови”, а да се трговци који не буду поштовали нова правила могу суочити с високим казнама.
– Иако је било предвиђено да нови закон о заштити потрошача ступи на снагу почеком године, он још није стигао до Скупштине Србије – рекао је правни саветник Удружења за заштиту потрошача Војводине Марко Драгић. – Сада се не може рећи ни када би до тога могло доћи, али је познато да је закон пре неколико дана повучен јер се с предложеним изменама нису усагласила ресорна министарства, односно из њих је указано на то да одређене одредбе треба изменити – и због тога је сагласност изостала.
Дакле, док се мишљења и ставови не усагласе, измена тог закона неће бити, односно биће примењиван садашњи, који трговце не ограничава и не спречава да зову грађане и нуде им своје произвдое. То значи да ће кућни телефони и даље звонити, често рано ујутро или касно увече, да ће неко с друге стране жице нудити неку робу или услуге иако им грађани никад нису оставили свој број. Иако већина позваних не жели да купи оно што им се телефоном нуди, извесно је да позиви неће престати док то не буде део закона јер продавци не желе да одустану од тог начина продаје.
Насртљиви позиви на кућне телефоне и нуђење робе и услуга нису нешто што се дешава само у Србији, напротив, с тим су се суочиле и многе друге земље. У већини њих тај проблем је решен увођењем регистра, у који се потрошач може пријавити и рећи да не жели да буде доступан трговцима. Тим пријављивањим ођављује се од могућих позива и спречава могућост да неко буде насртљив, и по речима Марка Драгића, у тим земљама, а међу њима је и суседна Хрватска, то се и поштује.
Сада треба сачекати да се ставови усагласе, а када до тога дође и буде усвојен нови закон о заштити потрошача и заживео регистар „Не зови”, потрошачи ће моћи да одахну јер ће бити спречени нежељени позиви трговаца. Тада ће потрошачи који не желе да их трговци узнемиравају, телефоном преко свог оператера моћи да се пријаве у регистар „Не зови”, а једним позивом биће обухваћене све компаније које нуде услуге путем телефона. Тај регистар водиће Регулаторно тело за електронске комуникације и налазиће се на њиховом сајту уз обавезну заштиту личних података потрошача. Уз то, грађани ће моћи да се обрате надлежној тржишној инспекцији и регионалним саветовалиштима за потрошаче, а потрошачи приговор могу изјавити и електронски, путем Националног регистра потрошачких приговора.
Када буде усвојен нови закон о заштити потошача, требало би очекивати да ће насртљиви трговци заиста престати да позивају потрошаче чији бројеви буду унети у регистар – јер ће им то бити скупо. Наиме, предвиђена је и могућност изрицања прекршајних налога – за правна лица предвиђене су казне од 50.000 динара, за одговорно лице у предузећу новчана казна је 8.000, а за предузетника 30.000. Уколико трговац не поступи по прекршајном налогу, предвиђене су знатно оштрије казне – од 300.000 динара до 2.000.000 за фирму, а за одговорно лице у предузећу од 50.000 до 150.000. За предузетнике је предвиђена казна у распону од 50.000 до 500.000 динара.
Д. Млађеновић