Сваки други на бироу има средње образовање

Повећање броја запослених забележено је у свим регионима, а највише у Београдском - 3,4 одсто, док је најмањи раст био у Региону Шумадије и Западне Србије - 1,8 одсто.

Да је број запослених повећан, односно смањен број незапослених, потврђује и то што је, по речима директорке Сектора Националне службе за запошљавање за подршку запошљавању Неде Милановић, на евиденцији НСЗ евидентирано је око 427.000 незапослених, што је у односу на септембар мање за 2,4 одсто, а у поређењу с истим периодом прошле године за 13 посто. Она је указала да је у 2021. години, уз посредовање НСЗ, близу 46.000 лица с евиденције добило посао, а да је укупно запослено око 190.000, такође с евиденције, без обзира на то да ли је НСЗ била директан посредник.

Увоз радне снаге

Неда Милановић је указала да се проблем дефицитарних кадрова решава кроз сарадњу с образовним системом и додатно обучавање незапослених, али и конкретним мерама активне политике запошљавања, које укључују обуку незапослених особа и код послодаваца.

- Увоз радне снаге је опција која се актуелизује једино ако се у Србији не обезбеди кадар потребан послодавцу. Иначе, највише страних радника долази из Кине, Турске, Русије, Северне Македоније и Албаније - рекла је Милановић.

По њеним речима, око 35 одсто особа које су на евиденцији НСЗ имају завршену основну школу или су без ње, око 52 одсто има средње образовање, а 13 процената више или високо. Међу незапосленим особама са средњим образовањем највише је гимназијалаца, а потом оних с економском, машинском и електро струком, а међу високообразованима је највише економиста, правника и машинских инжењера. Истовремено, најмање незапослених је међу ИТ стучњацима и медицинарима. Када је реч о полној структури, више је жена које траже посао јер је на евиденцији НСЗ 56 одсто жена и 44 процената мушкараца. Према старосној структури, 20 одсто је оних до 30 година, без посла је 42 одсто старих између 30 и 49 година, а 38 одсто особа које траже посао старије је од 50 година.

Неда Милановић је указала да НСЗ периодично ради истраживања о нивоу квалитета сопствених услуга, а последње је показало да је задовољство клијената и послодаваца и тражилаца посла солидно. Она је напоменула и да незадовољство незапослених радом НСЗ није увек оправдано и да је често тренутно и резултат изазовне ситуације с којом се појединац сусреће.

- У НСЗ активно радимо с особама које припадају рањивим категоријама, имају осетљиве животне ситуације и тешкоће у проналажењу посла - истиче Неда Милановић.

Она је истакла и да око 68 посто незапослених на евиденцији НСЗ тражи посао дуже од годину дана, а да је преко 90 процената лица која су, из различитих разлога, теже запошљива. По њеним речима, у НСЗ сваком појединцу приступа се лично, саветници за запошљавање редовно разговорају с назапосленим особама и заједно с њима траже решења и мере које ће резултирати добијањем посла.

- Просечна дужина боравка на евиденцији НСЗ је око пет година, а постоје и особе које више година траже посао, које се, углавном, суочавају с више проблема који се не односе искључиво на запошљавање, већ на личне и социјалне карактеристике, породичне проблеме и неке друге разлоге - каже Неда Милановић.

Она је истакла и да конкретна помоћ назапосленом подразумева анализу његових личних карактеристика и проналажење понуда посла на основу њих.

- Постоји и додатна подршка, која укључује различите обуке за активацију у НСЗ, односно неке од активних мера политике запошљавања које ће, уз финансијску подршку, довести до запослења - објаснила је Неда Милановић.

Д. Млађеновић