Svaki drugi na birou ima srednje obrazovanje

Povećanje broja zaposlenih zabeleženo je u svim regionima, a najviše u Beogradskom - 3,4 odsto, dok je najmanji rast bio u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije - 1,8 odsto.

Da je broj zaposlenih povećan, odnosno smanjen broj nezaposlenih, potvrđuje i to što je, po rečima direktorke Sektora Nacionalne službe za zapošljavanje za podršku zapošljavanju Nede Milanović, na evidenciji NSZ evidentirano je oko 427.000 nezaposlenih, što je u odnosu na septembar manje za 2,4 odsto, a u poređenju s istim periodom prošle godine za 13 posto. Ona je ukazala da je u 2021. godini, uz posredovanje NSZ, blizu 46.000 lica s evidencije dobilo posao, a da je ukupno zaposleno oko 190.000, takođe s evidencije, bez obzira na to da li je NSZ bila direktan posrednik.

Uvoz radne snage

Neda Milanović je ukazala da se problem deficitarnih kadrova rešava kroz saradnju s obrazovnim sistemom i dodatno obučavanje nezaposlenih, ali i konkretnim merama aktivne politike zapošljavanja, koje uključuju obuku nezaposlenih osoba i kod poslodavaca.

- Uvoz radne snage je opcija koja se aktuelizuje jedino ako se u Srbiji ne obezbedi kadar potreban poslodavcu. Inače, najviše stranih radnika dolazi iz Kine, Turske, Rusije, Severne Makedonije i Albanije - rekla je Milanović.

Po njenim rečima, oko 35 odsto osoba koje su na evidenciji NSZ imaju završenu osnovnu školu ili su bez nje, oko 52 odsto ima srednje obrazovanje, a 13 procenata više ili visoko. Među nezaposlenim osobama sa srednjim obrazovanjem najviše je gimnazijalaca, a potom onih s ekonomskom, mašinskom i elektro strukom, a među visokoobrazovanima je najviše ekonomista, pravnika i mašinskih inženjera. Istovremeno, najmanje nezaposlenih je među IT stučnjacima i medicinarima. Kada je reč o polnoj strukturi, više je žena koje traže posao jer je na evidenciji NSZ 56 odsto žena i 44 procenata muškaraca. Prema starosnoj strukturi, 20 odsto je onih do 30 godina, bez posla je 42 odsto starih između 30 i 49 godina, a 38 odsto osoba koje traže posao starije je od 50 godina.

Neda Milanović je ukazala da NSZ periodično radi istraživanja o nivou kvaliteta sopstvenih usluga, a poslednje je pokazalo da je zadovoljstvo klijenata i poslodavaca i tražilaca posla solidno. Ona je napomenula i da nezadovoljstvo nezaposlenih radom NSZ nije uvek opravdano i da je često trenutno i rezultat izazovne situacije s kojom se pojedinac susreće.

- U NSZ aktivno radimo s osobama koje pripadaju ranjivim kategorijama, imaju osetljive životne situacije i teškoće u pronalaženju posla - ističe Neda Milanović.

Ona je istakla i da oko 68 posto nezaposlenih na evidenciji NSZ traži posao duže od godinu dana, a da je preko 90 procenata lica koja su, iz različitih razloga, teže zapošljiva. Po njenim rečima, u NSZ svakom pojedincu pristupa se lično, savetnici za zapošljavanje redovno razgovoraju s nazaposlenim osobama i zajedno s njima traže rešenja i mere koje će rezultirati dobijanjem posla.

- Prosečna dužina boravka na evidenciji NSZ je oko pet godina, a postoje i osobe koje više godina traže posao, koje se, uglavnom, suočavaju s više problema koji se ne odnose isključivo na zapošljavanje, već na lične i socijalne karakteristike, porodične probleme i neke druge razloge - kaže Neda Milanović.

Ona je istakla i da konkretna pomoć nazaposlenom podrazumeva analizu njegovih ličnih karakteristika i pronalaženje ponuda posla na osnovu njih.

- Postoji i dodatna podrška, koja uključuje različite obuke za aktivaciju u NSZ, odnosno neke od aktivnih mera politike zapošljavanja koje će, uz finansijsku podršku, dovesti do zaposlenja - objasnila je Neda Milanović.

D. Mlađenović