Сва права радника током ванредног стања

То се, између осталог, односи на рад од куће, висину накнаде, права родитеља који имају децу млађу од 12 година, права радника у самоизолацији, плаћено и неплаћено одсуство и боловање.

ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ОД КУЋЕ

Министарство апелује на послодавце да, уколико то природа делатности дозвољава, запосленима организују рад од куће. Запослени који у складу са Законом о раду и Уредбом о организовању рада послодавца за време ванредног стања раде од куће, имају право на зараду као и запослени који раде на свом радном месту. Једина разлика је у томе што они који раде од куће немају право на накнаду трошкова превоза, као ни других трошкова у вези с организацијом рада на такав начин. Рад од куће није „плаћено одсуство”. У случају када послодавац не може да организује рад од куће, дужан је да обезбеди све мере заштите на раду.

ЗАПОСЛЕНИ С ДЕЦОМ МЛАЂОМ ОД 12 ГОДИНА

На основу поменуте Уредбе, као и на основу мера превенције ширења заразе COVID-19 вирусом, Министарство државне управе и локалне самоуправе донело је Препоруку за организовање рада у јавним управама и државним институцијама (Препорука).

Препорука се, пре свега, односи на запослене у државним органима, јавним агенцијама, јавним службама и јединицама локалне самоуправе. Треба је применити и на послодавце у приватном сектору, уколико то дозвољава њихова делатност. Послодавац треба да има у виду да су нарочито угрожени хронични болесници, старији од 60 година, и да посебну заштиту има родитељ детета до 12 година, а нарочито уколико је сам или је другом родитељу установљена радна обавеза. За те запослене неопходно је омогућити рад од куће, и то у складу с планом рада и распоредом који је послодавац сам дужан да утврди за сваког запосленог. У случајевима где се не може организовати рад од куће (и у јавном и у приватном сектору), послодавац је дужан да обезбеди мере заштите здравља запослених и да организује рад у сменама да би што мање запослених радило у једној просторији. Послодавац треба да омогући једном родитељу с дететом испод 12 година да ради од куће, а уколико је процес рада такав да је то немогуће, неопходно је да се организује рад у сменама, тако да се распоред рада запосленог родитеља не поклапа с распоредом рада другог родитеља који такође има радну обавезу.

Без обзира на ванредно стање, запослени који сматрају да им је повређено право из радног односа и по основу рада могу се обратити Инспекторату за рад, који ће, у складу са законом и својим надлежностима и овлашћењима, предузети одговарајуће мере.

Грађани се могу обратити путем имејл-адреса [email protected] или [email protected] и на телефонски број 0800/300-307 (бесплатан позив).

Право на новчану накнаду има запослени на неодређено време који је проглашен технолошким вишком, запослени на одређено време, као и радник који је по основу уговора обављао привремене и повремене послове, а које је у периоду од најмање 12 месеци непрекидно, или с прекидима у последњих 18 месеци, био у осигурању.

Новчана накнада припада од првог дана од дана престанка обавезног осигурања ако се пријави и поднесе захтев Националној служби у року од 30 дана од дана престанка радног односа или престанка осигурања. Незапосленом који поднесе захтев, по истеку рока од 30 дана, новчана накнада припада од дана подношења захтева.

Обезбеђивањем електронске пријаве на сајту НСЗ-а nsz.gov.rs, сва лица од 23. марта 2020. године имају могућност да се пријаве електронски ради коришћења права на новчану накнаду у складу са законом.

Послодавац који отказује радни однос запосленом јер је технолошки вишак мора да води рачуна о томе да ли је у обавези да донесе програм решавања вишка запослених, као и да запосленима, које је утврдио као технолошки вишак, исплати отпремнину пре отказа уговора о раду.

Уколико послодавац не исплати отпремнину, а запосленом престане радни однос, инспектор ће га вратити на рад.

Висина отпремнине утврђује се колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду, и не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код којег остварује право на отпремнину.

ЗАПОСЛЕНИ У САМОИЗОЛАЦИЈИ

Запослени који је у самоизолацији, а коме је надлежни орган издао акт (решење или други акт) о самоизолацији или карантину, има право на накнаду зараде. Првих 30 дана одсуства плаћа послодавац, а од 31. дана Републички фонд за здравствено осигурње. Запослени у самоизолацији или карантину треба да се јаве послодавцу телефоном и да мејлом или неким другим електронским начином комуникације пошаљу скениран или сликан наведени акт надлежног органа. Потврду о привременој спречености за рад, као и дознаку за запосленог, може доставити члан породице или сам запослени кад престану разлози због којих није могао да је достави.

Право на накнаду зараде по Закону о здравственом осигурању нема осигураник ако је намерно спречавао оздрављење или ако је злоупотребио право на коришћење одсуствовања с рада због привремене спречености за рад на неки други начин (на пример, прекршај самоизолације/карантина).

Накнада зараде, по Закону о здравственом осигурању, јесте просечна зарада коју је осигураник остварио у prеthodnih 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, и одређује се у висини 65 одсто од основа за накнаду зараде.

Послодавац може исплатити и већи износ накнаде зараде запосленом уколико се тако уговори колективним уговором или уговором о раду.

Право на накнаду зараде имају запослени и лица која обављају самосталну делатност, али не и радно ангажовани по основу уговора ван радног односа (осим ако у том уговору није утврђена и новчана накнада за случај када се не обављају послови за који је закључен уговор).

ГОДИШЊИ ОДМОР

У зависности од потребе посла, послодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз prеthodnu консултацију запосленог. Запослени за време коришћења годишњег одмора, односно колективног годишњег одмора код послодавца, има право на накнаду зараде у висини просечне зараде остварене у prеthodnih 12 месеци.

ПРЕКИД РАДА, ОДНОСНО СМАЊЕЊЕ ОБИМА РАДА ДО КОЈЕГ ЈЕ ДОШЛО БЕЗ КРИВИЦЕ ЗАПОСЛЕНОГ

Уколико послодавац има смањен обим посла  или је у потпуности прекинуо рад, запослени се могу упутити на такозвани принудни годишњи одмор у трајању од 45 радних дана, односно и дуже у складу са Законом.

У наведеном случају запослени имају право на накнаду зараде најмање у висини 60 одсто просечне зараде у prеthodnih 12 месеци, с тим да не може бити мања од минималне зараде.

Колективним уговором или правилником о раду и уговором о раду може се утврдити и већи износ накнаде зараде од утврђене законом.

Чланом 117 Закона о раду прописано је да висина накнаде зараде за време прекида рада до којег је дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица, Законом о раду није утврђена. Она се утврђује и исплаћује у висини утврђеној колективним уговором / правилником о раду и уговором о раду.

ОДСУСТВО С РАДА ЗБОГ БОЛЕСТИ

Запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања с рада због привремене спречености за рад, и то најмање у висини 65 одсто просечне зараде, односно у висини од 100 одсто зараде запосленог у случају повреде на раду или професионалне болести.

Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде за случај плаћеног одсуства: склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице, смрти члана уже породице, добровољног давања крви и др.

Послодавац, у складу са Законом о раду, може запосленом одобрити одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство) само на захтев запосленог.      

Е. Д. Н.