Sva prava radnika tokom vanrednog stanja

To se, između ostalog, odnosi na rad od kuće, visinu naknade, prava roditelja koji imaju decu mlađu od 12 godina, prava radnika u samoizolaciji, plaćeno i neplaćeno odsustvo i bolovanje.

ORGANIZACIJA RADA OD KUĆE

Ministarstvo apeluje na poslodavce da, ukoliko to priroda delatnosti dozvoljava, zaposlenima organizuju rad od kuće. Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja rade od kuće, imaju pravo na zaradu kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu. Jedina razlika je u tome što oni koji rade od kuće nemaju pravo na naknadu troškova prevoza, kao ni drugih troškova u vezi s organizacijom rada na takav način. Rad od kuće nije „plaćeno odsustvo”. U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite na radu.

ZAPOSLENI S DECOM MLAĐOM OD 12 GODINA

Na osnovu pomenute Uredbe, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID-19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama (Preporuka).

Preporuka se, pre svega, odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave. Treba je primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava njihova delatnost. Poslodavac treba da ima u vidu da su naročito ugroženi hronični bolesnici, stariji od 60 godina, i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko je sam ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza. Za te zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu s planom rada i rasporedom koji je poslodavac sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenog. U slučajevima gde se ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite zdravlja zaposlenih i da organizuje rad u smenama da bi što manje zaposlenih radilo u jednoj prostoriji. Poslodavac treba da omogući jednom roditelju s detetom ispod 12 godina da radi od kuće, a ukoliko je proces rada takav da je to nemoguće, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja ne poklapa s rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koji će, u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima, preduzeti odgovarajuće mere.

Građani se mogu obratiti putem imejl-adresa [email protected] ili [email protected] i na telefonski broj 0800/300-307 (besplatan poziv).

Pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i radnik koji je po osnovu ugovora obavljao privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno, ili s prekidima u poslednjih 18 meseci, bio u osiguranju.

Novčana naknada pripada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.

Obezbeđivanjem elektronske prijave na sajtu NSZ-a nsz.gov.rs, sva lica od 23. marta 2020. godine imaju mogućnost da se prijave elektronski radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.

Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih, kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu.

Ukoliko poslodavac ne isplati otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će ga vratiti na rad.

Visina otpremnine utvrđuje se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod kojeg ostvaruje pravo na otpremninu.

ZAPOSLENI U SAMOIZOLACIJI

Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, ima pravo na naknadu zarade. Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osigurnje. Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa. Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku za zaposlenog, može dostaviti član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih nije mogao da je dostavi.

Pravo na naknadu zarade po Zakonu o zdravstvenom osiguranju nema osiguranik ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja s rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer, prekršaj samoizolacije/karantina).

Naknada zarade, po Zakonu o zdravstvenom osiguranju, jeste prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, i određuje se u visini 65 odsto od osnova za naknadu zarade.

Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom ukoliko se tako ugovori kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu.

Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u tom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljaju poslovi za koji je zaključen ugovor).

GODIŠNJI ODMOR

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

PREKID RADA, ODNOSNO SMANJENJE OBIMA RADA DO KOJEG JE DOŠLO BEZ KRIVICE ZAPOSLENOG

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla  ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na takozvani prinudni godišnji odmor u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.

U navedenom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade.

Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od utvrđene zakonom.

Članom 117 Zakona o radu propisano je da visina naknade zarade za vreme prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, Zakonom o radu nije utvrđena. Ona se utvrđuje i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom / pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

ODSUSTVO S RADA ZBOG BOLESTI

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja s rada zbog privremene sprečenosti za rad, i to najmanje u visini 65 odsto prosečne zarade, odnosno u visini od 100 odsto zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i dr.

Poslodavac, u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom odobriti odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo) samo na zahtev zaposlenog.      

E. D. N.