Стопа запослености за 8 година порасла скоро 14 одсто
БЕОГРАД: Од глобалне финансијске кризе 2008/2009. године, резултати тржишта рада у Србији константно се побољшавају, а стопа запослености у односу на број радно способних становника порасла је са 35,5 одсто, колико је износила 2012. године, на 49,1 одсто 2020. године, наведено је у извештају ОЕЦД-овог тима Центра за развој и Шведске агенције за међународни развој и сарадњу.
У извештају у којем је представљена комбинована процена стања пет економија - Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Северне Македоније и Србије, а који је представљен данас у Београду, наводи се и да се од 2014. године сиромаштво у Србији равномерно смањује.
Примећује се да је током протекле деценије, Србија предузела важне кораке ка подстицању квалитета и значаја образовања на свим нивоима и додаје да готово сва деца учествују у обавезном образовању.
Када је реч о зеленом опоравку, констатује се да је у протеклих неколико година, Србија усвојила разне мере у тој области у неколико димензија и донела три важна закона 2021. године, а поред тога, основан је и Буџетски фонд за енергетску ефикасност (БФЕЕ).
Међутим, наводи се и да друштвено-економски и еколошки изазови и даље захтевају неодложну пажњу.
Како се додаје, жене, млади, неке националне мањине и људи који живе у регионима који заостају у развоју суочавају се са значајним социјалним проблемима, а висок је удео незапослених лица која су без посла дуже од годину дана - 59,7 одсто у 2019. години и код којих постоји ризик да потпуно изађу са тржишта рада.
Примећено је да су неједнакости и даље велике и у том смислу се наводИ да код деце из сиромашнијих породица постоји већа вероватноћа да ће похађати средње стручно образовање, чиме се продубљује друштвено-економски јаз.
Када је реч о зеленој транзицији, наводи се да Србија у овом тренутку има непотпуну јавну политику и оквир подршке за обновљиве изворе енергије, односно да јој недостаје јасна стратегија за развој обновљивих извора енергије.
Према извештају, потребно је јачање кључних компетенција ученика и одраслих да би се створило више могућности за грађане, да би се подстакла социјална кохезија, комбинација политика запошљавања и социјалне заштите требало би да се позабави трајним изазовима у погледу високе стопе дуготрајне незапослености, слабог учешћа грађана из угрожених група у тржишту рада и ниским обухватом мрежа социјалне сигурности.
За побољшање квалитета живота у Србији, како се додаје, потребан је чистији ваздух и већи приступ одрживој енергији како би Србија постала атрактивно место за живот, рад и инвестиције.