Стање конкуренције у Србији - задовољавајуће
БЕОГРАД: Колико је тема конкуренције на тржишту комплексна, говори и низ измена и допуна Закона о заштити конкуренције у протеклих тринаест година, чији је циљ био да се домаћа регулатива усклади с међународном, а тренутно стање по питању конкуренције у Србији у надлежној институцији оцењују као -задовољавајуће.
Комисија за заштиту Конкуренције покренула је само у току ове године 16 поступака испитивања повреде конкуренције у Србији, а од почетка године изрекла је мере заштите конкуренције у износу од 3.676.558 евра.
Комисија, иначе, није имала право изрицања мера заштите конкуренције по Закону из 2005. године већ је ова могућност уведена Законом који је донет крајем 2009. године, а прва година у којој је изречена мера је 2011.
Од оснивања Комисије, кажу за Танјуг у овој институцији, покренуто је 100 поступака и то по основу Закона о заштити конкуренције из 2005. године, Закона о заштити конкуренције из 2009. године и Изменама и допунама Закона о заштити конкуренције из 2013. године.
Препорука инвеститора из "Беле књиге" је да Комисија настави са доношењем подзаконских аката која дефинишу одређене категорије од кључне важности за употпуњавање правног оквира заштите конкуренције, израдом јасних смерница и упутства која садрже начин примене одређених одредаба Закона, као и публикација о релевантним дефиницијама тржишта.
"Комисија је ове препоруке прихватила и радићемо на њиховој реализацији у наредном периоду", кажу у овој институцији и оцењују да је "стање конкуренције у Србији задовољавајуће".
"Наравно, још има простора за унапредење ефикасности спроводења политике конкуренције, али се мора имати у виду и чињеница да је Комисија за заштиту конкуренције релативно младо тело, као и да на овом задатку раде и други државни органи и организације, академска и стручна јавност, тржишни учесници и њихова удружења", наводи се у одговору Комисије Танјугу.
У недавно објављеној "Белој књизи 2018" Савета страних инвеститора, констатује се напредак у даљем ускладивању прописа о конкуренцији Србије са стандардима и правилима ЕУ усвајањем неколико подзаконских аката, који детаљније регулишу изузеће рестриктивних уговора у секторима као што су продаја резервних делова за моторна возила, осигурање, пренос технологија и путни, железнички и унутрашњи водени саобраћај.
Иначе, активности Комисије анализирају се у оквиру Поглавља 8: Политика конкуренције у преговорима о чланству Србије у ЕУ.
Према оцени Европске комисије из априла ове године, дошло је до повећања имплементације у примени права заштите конкуренције, по броју предмета из области заштите конкуренције, као и по релативној величини и значају компанија које се истражују.
У поменутом документу се констатује и да су "одлуке Комисије у све већој мери подржане од стране жалбених судова", али и да "капацитет судства за бављење сложеним предметима из области заштите конкуренције треба да буде значајно оснажен".
У јавности се због осетљивости теме створио утисак да је највише оних који крше прописе на тржишту у области продаје беби опреме, против којих је покренуто неколико поступака.
Недавно су се на "мети" Комисије нашли и међународни брендови платних картица против којих је Комисија покренула поступак испитивања повреде конкуренције на тржишту платних картица, као и велепродавци лекова.
Колико је само процена доминантог положаја предузећа на једном тржишту осетљиво питање, може користити и пример да уколико у Србији постоје две фирме које имају свега неколико десетина запослених и неколико стотина хиљада евра промета годишње, специјализоване су за производњу неког специфичног производа, а једна од њих, на пример, заузима 90 процената на "тржишту" својом "јачином", она тако постаје апсолутно доминантан и "главни играч" на тржишту, које практично као такво, не постоји.
На питање Танјуга у којим секторима тржишта послује највише предузећа код којих је утврђена повреда конкуренције, као и у којим секторима највише послују предузећа која злоупотребљавају доминантан положај на тржишту, у Комисији одговарају да се не може издвојити ни једно тржиште као посебно, нити се води та врста евиденције.
"Не постоји тржиште на коме не постоји могућност да се тржишни учесници понашању неконкурентно и у супротности са одредбама Закона о заштити конкуренције. При том, Закон, па самим тим ни Комисија која има мандат да га спроводи не прави разлику између учесника на тржишту, без обзира на њихову величину или облик власништва".