Stanje konkurencije u Srbiji - zadovoljavajuće
BEOGRAD: Koliko je tema konkurencije na tržištu kompleksna, govori i niz izmena i dopuna Zakona o zaštiti konkurencije u proteklih trinaest godina, čiji je cilj bio da se domaća regulativa uskladi s međunarodnom, a trenutno stanje po pitanju konkurencije u Srbiji u nadležnoj instituciji ocenjuju kao -zadovoljavajuće.
Komisija za zaštitu Konkurencije pokrenula je samo u toku ove godine 16 postupaka ispitivanja povrede konkurencije u Srbiji, a od početka godine izrekla je mere zaštite konkurencije u iznosu od 3.676.558 evra.
Komisija, inače, nije imala pravo izricanja mera zaštite konkurencije po Zakonu iz 2005. godine već je ova mogućnost uvedena Zakonom koji je donet krajem 2009. godine, a prva godina u kojoj je izrečena mera je 2011.
Od osnivanja Komisije, kažu za Tanjug u ovoj instituciji, pokrenuto je 100 postupaka i to po osnovu Zakona o zaštiti konkurencije iz 2005. godine, Zakona o zaštiti konkurencije iz 2009. godine i Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije iz 2013. godine.
Preporuka investitora iz "Bele knjige" je da Komisija nastavi sa donošenjem podzakonskih akata koja definišu određene kategorije od ključne važnosti za upotpunjavanje pravnog okvira zaštite konkurencije, izradom jasnih smernica i uputstva koja sadrže način primene određenih odredaba Zakona, kao i publikacija o relevantnim definicijama tržišta.
"Komisija je ove preporuke prihvatila i radićemo na njihovoj realizaciji u narednom periodu", kažu u ovoj instituciji i ocenjuju da je "stanje konkurencije u Srbiji zadovoljavajuće".
"Naravno, još ima prostora za unapredenje efikasnosti sprovodenja politike konkurencije, ali se mora imati u vidu i činjenica da je Komisija za zaštitu konkurencije relativno mlado telo, kao i da na ovom zadatku rade i drugi državni organi i organizacije, akademska i stručna javnost, tržišni učesnici i njihova udruženja", navodi se u odgovoru Komisije Tanjugu.
U nedavno objavljenoj "Beloj knjizi 2018" Saveta stranih investitora, konstatuje se napredak u daljem uskladivanju propisa o konkurenciji Srbije sa standardima i pravilima EU usvajanjem nekoliko podzakonskih akata, koji detaljnije regulišu izuzeće restriktivnih ugovora u sektorima kao što su prodaja rezervnih delova za motorna vozila, osiguranje, prenos tehnologija i putni, železnički i unutrašnji vodeni saobraćaj.
Inače, aktivnosti Komisije analiziraju se u okviru Poglavlja 8: Politika konkurencije u pregovorima o članstvu Srbije u EU.
Prema oceni Evropske komisije iz aprila ove godine, došlo je do povećanja implementacije u primeni prava zaštite konkurencije, po broju predmeta iz oblasti zaštite konkurencije, kao i po relativnoj veličini i značaju kompanija koje se istražuju.
U pomenutom dokumentu se konstatuje i da su "odluke Komisije u sve većoj meri podržane od strane žalbenih sudova", ali i da "kapacitet sudstva za bavljenje složenim predmetima iz oblasti zaštite konkurencije treba da bude značajno osnažen".
U javnosti se zbog osetljivosti teme stvorio utisak da je najviše onih koji krše propise na tržištu u oblasti prodaje bebi opreme, protiv kojih je pokrenuto nekoliko postupaka.
Nedavno su se na "meti" Komisije našli i međunarodni brendovi platnih kartica protiv kojih je Komisija pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije na tržištu platnih kartica, kao i veleprodavci lekova.
Koliko je samo procena dominantog položaja preduzeća na jednom tržištu osetljivo pitanje, može koristiti i primer da ukoliko u Srbiji postoje dve firme koje imaju svega nekoliko desetina zaposlenih i nekoliko stotina hiljada evra prometa godišnje, specijalizovane su za proizvodnju nekog specifičnog proizvoda, a jedna od njih, na primer, zauzima 90 procenata na "tržištu" svojom "jačinom", ona tako postaje apsolutno dominantan i "glavni igrač" na tržištu, koje praktično kao takvo, ne postoji.
Na pitanje Tanjuga u kojim sektorima tržišta posluje najviše preduzeća kod kojih je utvrđena povreda konkurencije, kao i u kojim sektorima najviše posluju preduzeća koja zloupotrebljavaju dominantan položaj na tržištu, u Komisiji odgovaraju da se ne može izdvojiti ni jedno tržište kao posebno, niti se vodi ta vrsta evidencije.
"Ne postoji tržište na kome ne postoji mogućnost da se tržišni učesnici ponašanju nekonkurentno i u suprotnosti sa odredbama Zakona o zaštiti konkurencije. Pri tom, Zakon, pa samim tim ni Komisija koja ima mandat da ga sprovodi ne pravi razliku između učesnika na tržištu, bez obzira na njihovu veličinu ili oblik vlasništva".