Српско тржиште непокретности вреди две милијарде евра

Штрбац је у разговору за Танјуг рекла да се смањила куповина непокретности из кредита, тако да је 88 одсто промета плаћено готовином и да су купци опрезнији приликом узимања стамбених кредита, због раста каматних стопа.



"Интересантно је да је у односу на прошлу годину дошло до незнатаног пада куповине станова на кредит, јер је ранијих година око 30 одсто плаћано из кредита, а ове године је 27 одсто станова купљено на кредит", рекла је Стрбац.



Додала је да су некретнине све скупље, али да је упркос томе количина новца у промету некретнина порасла, а купци све више траже непокретности.



"Европски одбор за процену систематског ризика је у својм извештају као објашњење сталне тражње за непокреностима и раста њихових цена навео да се људи боје инфлације и сматрају да ће им новац бити сигурнији ако купе неку непореност и зато се и не очекује драстичан пад потражње за некретнинама", навела је Штрбац.



Она је напоменула да је, према подацима РГЗ-а, у односу на прошлу годину највише порастао промет непокретности у Крагујевцу за 7,5 процената, затим у Београду за 4,5 одсто и у Новом Саду за три процента.



Штрбац је изнела податке да се највише купују станови, грађевинско земљиште, куће, пољопривредно земљиште, гаражни и пословни простор.



Навела је да је најскупљи квадрат стамбеног простора плаћен за стан од 97 квадратних метара у кули у Београду на води, а коштао је 9,545 евра, а најскупљи продат стан у истом насељу површине 163 квадратна метра плаћен је близу 1,4 милиона евра.



Најскупља кућа, вредна 2,9 милиона евра, продата је у београдској општини Стари град вредна 2,9 милиона евра, ословни простор у Центру "Зира" површине 3.183 квадрата плаћен је 10,2 милиона евра, а најскупља гаража продата је на Копаонику за 42.000 евра.



Наводећи податке РГЗ-а, Штрбац је напоменула да је промет пољопривредног земљишта ове године нешто мањи него 2021, као и да су најтраженије и најскупље оранице у Јужнобачком округу.



Напоменула је да је ипак највише новца дато за њиве на територији Срема у опшини Рума, где је купац за 5,5 хектара издвојио милион евра.



"У овом кварталу цене станова у Београду повећане су од 10 до 20 процената, највише на Савском венцу, Звездари, Вождовцу, Земуну и у Старој Раковици. Квадрат новоградње скочио је за 24 одсто, па је на Палилули достигао 2.500 евра а у Старој Раковици просечна цена је око 1.800 евра по квадрату", рекла је Штрбац.



Изнела је податке да се, упркос општем уверењу у јавности, држављани Русије и Украјине у мањем броју појављују као купци непокретности у Србији и оценила како они вероватно више изнајмљују станове, него што инвестирају у њих.