БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: КРАЉЕВЦИ У краљевству вештих жетелаца и метли коровача

Цена се креће између 400 и 500 динара по комаду, како пред којом кућом. Реч је метлама “коровачама”, оним грубим, “за по авлији”.

У центру села је постамент на којем је некада био споменик у облику цвета. “Цвет је био од бакра. Украли су га и однели!”, кажу двојица са пивом у руци испред продавнице. Према Попису из 2022. село је имало 906 становника што је за четвртну мање него на Попису 2002. када их је било 1.239… 

Црква посвећена Светом Николи у Краљевцима саграђана је половином 18. века и носи сва обележја барокне сакралне архитектуре.

Барокни изглед грађевине употпуњује иконостасна преграда Арсенија Марковића, са близу шездесет икона које је између 1792. и 1794. насликао Јаков Орфелин, уметник барокно-рокајног опредељења и ђак бечке Академије. Црква је у Другом светском рату знатно оштећена, па су иконе привремено биле смештене у Галерију Матице српске у Новом Саду. 

У цркви се налази слика која сведочи како је храм изгледао после Другог светског рата па све до седамдесетих година - без крова и торња. Ту је и табла којом се изражава захвалност мештанину Живану Ђ. Богдановићу који је рођен 1914. у Краљевцима од од 1948. живео у САД. Он је, наиме, 1971. даривао 10.000 америчких долара којима је започета обнова овог храма. Пише још да је у то време Епископ спремски био Макарија, локални свештеник Јован Јовичић а председник Црквеног одбора Сава Малетић. Радови на обнови храма завршени су тек 1988. када је владика Василије освештао иконостас.

Жена која продаје свеће у цркви прича ми како је читала у једној књизи у црквеној библиотеци да су усташе за време Другог светског рата из Срема однеле 50 камиона са намештајем и драгоценостима из цркава и манастира. “Када бих после гледала неке хрватске серије где се радња дешава у неким дворцима са стилским намештајем увек бих помислила - то је све наше, из Срема!”

Најзначајнија манифестација у селу су Дани жетве, који се одржавају већ десет година сваког лета. На манифестацији се окупи око 30 екипа из целе Србије и земаља региона, које се такмиче у косидби жита на начин како се то радило у овим крајевима пре сто и више година, пре појаве вршалица и касније трактора. Догађај организује Удружење жена “Краљевчанке”.

Мештани се највише баве пољопривредом мада је протеклих година отворено и неколико мањих фабричких погона у околини села.

Најзначајнија манифестација у селу су Дани жетве, који се одржавају већ десет година сваког лета. На манифестацији се окупи око 30 екипа из целе Србије и земаља региона, које се такмиче у косидби жита на начин како се то радило у овим крајевима пре сто и више година

Као и у већини других сремских села и у Краљевцима су поносни на свој фудбалски клуб. ФК Јединство постоји још од 1926, игра у Општинској фудбалској лиги Рума, има лепо уређен терен и веома професионално одржавану Инстаграм страницу на којој би могли да му позавиде и многи прволигаши.

Поред фудбала мештани Краљеваца воле и лов па Ловачки клуб “Фазан” у овом селу има тридесетак чланова. Сваке године у јуну обележавају своју славу Духови а крајем децембра крај ловне сезоне. Овде су углавном лове зечеви и фазани а правило је да сваки члан клуба годишње у ловиште села велико 2.500 хектара унесе 10 фазана како би се обнављао фонд.

Хроника гробља у Краљевцима забележила би споменик посвећен браћи Ради и Милану Гајићу који су обојица живот изгубили на крају рата 1944. Пруга пролази тик уз гробље, ту је и пружни прелаз који води ка пољском путу што пресеца њиве и прави пречицу према Жарковцу и Малим Радинцима. Отац и син, Мирко и Слободан Јовановић на споменику имају оно што су највише волели - први коња, други мотор. На једном гробу са три крста затекао сам црног пса који ме је подсетио на оног са етрурског гробља у филму “Предсказање”.

Решио сам да до суседног села Жарковац не идем редовним путем преко Руме већ да пресечем ленијом иза гробља па преко пружног прелаза. То ме је коштало пробушене гуме (у близини је депонија са доста разбијеног стакла) коју сам мењао у сред поља седећи на једном камену међашу.

Са друге стране пруге обишао сам стару и напуштену Железничку станицу Краљевци. Током својих путешествија по Војводини видео сам бројне затворене железничке станице. У некима живе бескућници, у некима су повремено боравили мигранти на путу ка обећаном “бољем животу” у Европи док је већина њих потпуно напуштена.

Ова у Краљевцима је успут и најтемељније “очерупана”: извађена је дрвенарија враза и прозора, почупане су чак и струјне инсталације из свих зидова. Остало је импресивно дрвено степениште какво сам виђао и у другим станицама и које би могло да постане експонат неког будућег Железничког музеја Војводине.

Текст и фото: Роберт Чобан