СИТУАЦИЈА У ТРГОВИНАМА СВЕ ГОРА Расте дефицит радне снaге, а плате за 30 одсто ниже од просека! ОСТАЈЕ РАД НЕДЕЉОМ, послодавци страхују од пада профита

Представници синдиката сматрају да озакоњење нерадне недеље не би могло да проузрокује нове отказе, јер у трговини већ постоји мањак радне снаге, али послодавци ипак тако не мисле. Страхују од пада промета и профита, смањења зарада, отпуштања радника у сектору малопродаје, незадовољства потрошача...
 

У Савезу самосталних синдиката Србије (СССС) трговине сматрају да захтев да се забрани рад трговина недељом не значи залагање за мање рада, јер законски, радна недеља по правилу траје пет дана, седмично се ради по 40 часова, а рад недељом није регулисан. 
 

Како за Политику подсећа Радослав Топаловић, председник синдиката трговине, у земљи је тренутно ангажовано око 300.000 трговаца који у просеку месечно зарађују за 30 одсто ниже плате од просечне.
 

За укидање рада недељом боримо се од 2016, а држава неће ни да разговара на ту тему, камоли да регулише ту област. Ситуација је све гора у трговини. Иако на југу не недостаје радника, њих хронично нема довољно у Војводини и већим градовима, попут Београда и Крагујевца. Највећи проблем су пунктови на деликатесу и месарама. Ту имамо мањка радне снаге. Једини начин да се реши тај проблем је повећање зарада, јер посла има, па има, сматра Топаловић, додајући да су неосноване процене послодаваца да ће бити мањи промет у радњама ако недеља и државни празници постану нерадни дани, јер ће се купци у истом обиму снабдевати радним данима.
 

Купац који је решен да пазари неки производ, купиће га или дан раније или дан касније. Зато, ти приговори нису утемељени – истиче он.
 

Од почетка наредне године, један велики трговински ланац у Србији требало би да укине у својим продавницама рад на деликатесу и у месарама. Радници ће бити преусмерени на друга радна места, а неки ће можда остати без посла. Сем тога, у многим радњама су уведене и електронске самоуслужне касе. То је, како истиче Драгољуб Рајић, из Мреже за пословну подршку, већ стандард у ЕУ, где се увелико смањује број запослених који раде у трговинама.
 

Тамо се људи додатно обучавају како би радили и друге послове, били боље плаћени на радним местима где имају мање дан или два у радној седмици. С друге стране, имате и пример Мађарске, где је нерадна недеља уведена па убрзо укинута јер су резултати показали да су укупни приходи фирми смањени због забране рада недељом – открива Рајић и додаје да је због забране рада недељом у трговинама Мађарска наплатила мање пореза, али се у држави повећао обим сиве економије и рад на „црно”, а плате радника смањиле.
 

Зато је велико питање да ли су људи били задовољни. Наши синдикати треба да се боре да минималац буде потпуно неопорезован и да се тај део неопорезоване зараде прелије ка запосленом, чиме би се зараде повећале. Друго, синдикати треба да се боре и за преквалификацију запослених како би радили на квалитетнијим радним местима – сматра Рајић.