Србија у будућност улази на струју и литијум

Дакле, „Фијат” остаје у Србији и производиће аутомобиле, и то махом на струју, а тај сценарио који је писан за крагујевачку фабрику исписан је, изгледа, за целу српску економију. Аутомобили који за погон троше фосилна горива сигурно ће још дуго бити најбројнији на друмовима, о чему сведоче и процене о потрошњи фосилних горива за неколико деценија унапред. Ипак, све више се користе електрични аутомобили, а извесно је да ће све оштрији захтеви у области заштите животне средине допринети да их буде више, посебно у великим градовима јер се тиме смањује емисија штетних гасова и позитивно утиче на квалитет животне средине.

Томе у прилог иде и све снажније улагање у развој електричних аутомобила и батерија, које је достигло око 90 милијарди долара, а како сада ствари стоје, наша земљи има потенцијал да се укључи у индустрију електричних аутомобила. Наиме, најављено је да ће у Србији бити изграђена фабрика жице за трансформаторе, електромоторе и генераторе, а производи су намењени моторима за електричне аутомобиле. Такође, немачка компанија ЗФ је саопштила је да планира изградњу фабрике за електромоторе у Паначеву у којој би се производиле осовине за електрични погон за е-мобилити, моторе с електричном вучом за е-мобилити, електронику, односно мехатронику мењача, микросвичеве...

Србија има још једну велику шансу када је у питању производња електричних аутомобила за које су изузетно важне батерије за које је потребан литијум, који је постао стартешки материјал. Управо литијума има у Србији, у Јадру, поред Лознице, где је једно од највећих светских налазишта тог метала, а Србија је у светском врху по резервама. Реч је о лежишту минерала јадарита – новог литијум-натријум-боросиликата, јединственог минерала којег има само код нас. Због високе концентрације литијума и бора, Јадар је проглашен за једно од највећих лежишта литијума на свету.

По речима професора Електротехничког факултета у Београду Николе Рајаковића, литијум је свакако стартешки материјал и све иде у правцу коришћења литијум-јонских батерија у е-мобилитију.

За Србију би било добро да се батерије производе код нас јер би се тада остваривао далеко већи профит, а не да се литијум извози као сировина, каже Рајаковић.

Електрична возила скупља су од оних која користе фосилна горива, а у Србији за куповину електричних и хибридних аутомобила не постоје олакшице попут оних које имају или су имале неке државе.

Могуће је да би, уз производњу делова за електричне аутомобиле, као и батерије, електрична возила била доступнија грађанима Србије.

Како даље наводи, то што у Србији има литијума је за нашу земљу велика шанса, које се не пружа често, и прилика да се на основу домаће сировине афирмише и наша индустрија. 

Да се не би десило да то буде још једана попуштена прилика, истиче Рајаковић, потребно је да се све добро организује и да се постигне висок степен сарадње и српреге државе, науке, струке, менаџмента и комерцијале.

Електрификација транспорта и е-мобилити нису на почетку, већ је то стварност и врло озбиљна ствар. Батерије електричних аутомобила веома су важне, а за њих је потребан литијум, којег има у Србији, и зато је то шанса за домаћу индустрију. Уз то, имамо младе и образоване људе у тој области и у земљи и у иностранству, и све почетне претпоставке да се крене у прави посао у Србији. Даље је до предузетништва у најбољем смислу те речи – јер тржиште и те како постоји, наводи Рајаковић.

Иначе, возила на електричи погон, као и места за пуњење, све је више у Европи и свету, а и у Србији се о коришћењу електричних возила све више прича. Процењује се да их је сада око 200, а да би их било више, потребно је изградити неопходну инфраструктуру, пре свега места на којима би се та возила могла пунити, што се у последње време и дешава јер осим на неколико бензинских пумпи, таква услуга постоји и на хотелским паркинзима. 

Д. Млађеновић