Srbija u budućnost ulazi na struju i litijum

Dakle, „Fijat” ostaje u Srbiji i proizvodiće automobile, i to mahom na struju, a taj scenario koji je pisan za kragujevačku fabriku ispisan je, izgleda, za celu srpsku ekonomiju. Automobili koji za pogon troše fosilna goriva sigurno će još dugo biti najbrojniji na drumovima, o čemu svedoče i procene o potrošnji fosilnih goriva za nekoliko decenija unapred. Ipak, sve više se koriste električni automobili, a izvesno je da će sve oštriji zahtevi u oblasti zaštite životne sredine doprineti da ih bude više, posebno u velikim gradovima jer se time smanjuje emisija štetnih gasova i pozitivno utiče na kvalitet životne sredine.

Tome u prilog ide i sve snažnije ulaganje u razvoj električnih automobila i baterija, koje je dostiglo oko 90 milijardi dolara, a kako sada stvari stoje, naša zemlji ima potencijal da se uključi u industriju električnih automobila. Naime, najavljeno je da će u Srbiji biti izgrađena fabrika žice za transformatore, elektromotore i generatore, a proizvodi su namenjeni motorima za električne automobile. Takođe, nemačka kompanija ZF je saopštila je da planira izgradnju fabrike za elektromotore u Panačevu u kojoj bi se proizvodile osovine za električni pogon za e-mobiliti, motore s električnom vučom za e-mobiliti, elektroniku, odnosno mehatroniku menjača, mikrosvičeve...

Srbija ima još jednu veliku šansu kada je u pitanju proizvodnja električnih automobila za koje su izuzetno važne baterije za koje je potreban litijum, koji je postao starteški materijal. Upravo litijuma ima u Srbiji, u Jadru, pored Loznice, gde je jedno od najvećih svetskih nalazišta tog metala, a Srbija je u svetskom vrhu po rezervama. Reč je o ležištu minerala jadarita – novog litijum-natrijum-borosilikata, jedinstvenog minerala kojeg ima samo kod nas. Zbog visoke koncentracije litijuma i bora, Jadar je proglašen za jedno od najvećih ležišta litijuma na svetu.

Po rečima profesora Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikole Rajakovića, litijum je svakako starteški materijal i sve ide u pravcu korišćenja litijum-jonskih baterija u e-mobilitiju.

Za Srbiju bi bilo dobro da se baterije proizvode kod nas jer bi se tada ostvarivao daleko veći profit, a ne da se litijum izvozi kao sirovina, kaže Rajaković.

Električna vozila skuplja su od onih koja koriste fosilna goriva, a u Srbiji za kupovinu električnih i hibridnih automobila ne postoje olakšice poput onih koje imaju ili su imale neke države.

Moguće je da bi, uz proizvodnju delova za električne automobile, kao i baterije, električna vozila bila dostupnija građanima Srbije.

Kako dalje navodi, to što u Srbiji ima litijuma je za našu zemlju velika šansa, koje se ne pruža često, i prilika da se na osnovu domaće sirovine afirmiše i naša industrija. 

Da se ne bi desilo da to bude još jedana popuštena prilika, ističe Rajaković, potrebno je da se sve dobro organizuje i da se postigne visok stepen saradnje i srprege države, nauke, struke, menadžmenta i komercijale.

Elektrifikacija transporta i e-mobiliti nisu na početku, već je to stvarnost i vrlo ozbiljna stvar. Baterije električnih automobila veoma su važne, a za njih je potreban litijum, kojeg ima u Srbiji, i zato je to šansa za domaću industriju. Uz to, imamo mlade i obrazovane ljude u toj oblasti i u zemlji i u inostranstvu, i sve početne pretpostavke da se krene u pravi posao u Srbiji. Dalje je do preduzetništva u najboljem smislu te reči – jer tržište i te kako postoji, navodi Rajaković.

Inače, vozila na električi pogon, kao i mesta za punjenje, sve je više u Evropi i svetu, a i u Srbiji se o korišćenju električnih vozila sve više priča. Procenjuje se da ih je sada oko 200, a da bi ih bilo više, potrebno je izgraditi neophodnu infrastrukturu, pre svega mesta na kojima bi se ta vozila mogla puniti, što se u poslednje vreme i dešava jer osim na nekoliko benzinskih pumpi, takva usluga postoji i na hotelskim parkinzima. 

D. Mlađenović