Спрема се списак нових руских пројеката у Србији
До краја године биће усаглашена мапа пута до заједничке економске зоне у Србији, али и сачињен списак нових пројеката у које би улагале руске фирме. Трговинска размена ће на крају 2017. бити 15 одсто вреднија, уз раст српског извоза од 28 одсто.
Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић и амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин оценили су пре неколико дана да има простора да се додатно прошири сарадња двеју земаља, на шта упућују постојећи заједнички пројекти који се добро одвијају.
Чепурин је Михајловићеву упознао о актуелним подацима о порасту трговинске размене двеју земаља и планираним инвестицијама руских компанија.
Шта се крије иза те најаве, за Спутњик је говорио шеф Трговинског представништва Руске Федерације у Србији Андреј Хрипунов.
Хрипунов сматра да ће до краја године вредност руско-српске трговинске размене бити око 15 одсто већа у односу на прошлогодишњу, и износиће између 2,5 и 2,6 милијарди долара. На то, како каже, упућују подаци према којима је у периоду од јануара до августа, премашен износ од 1,7 милијарди долара.
Притом је, напомиње он, српски извоз порастао чак 28 одсто, и не ради се само о најчешће помињаним пољопривредним и прехрамбеним производима, већ и фармацеутским, из области конфекције, женске галантерије, што је, сматра он, потврда њиховог доброг квалитета.
Што се тиче руских инвестиција у Србији, ми процењујемо, и то је експертска процена која је реална, да је њихова вредност око четири милијарде евра, каже Хрипунов.
Познато је да су овде присутни „Гаспром њефт“, НИС, који је уложио 2,5 милијарди евра, „Лукоил“, „Гаспром“, металуршка компанија у Мајданпеку, банке, међу којима и „Сбербанка“.
Он указује да је пре неколико дана потписан уговор са извођачем радова на термоелектрани-топлани (ТЕ-ТО) Панчево коју ће са 180 милиона евра финансирати „Гаспром“.
У питању је нова технологија, а на тендеру је за извођача радова изабрана кинеска фирма „Шангај електрик“.
На питање у колико би пројеката у наредном периоду инвестирале руске фирме, Хрипунов каже да их има пуно.
Планирамо да до краја године са српским колегама направимо списак, односно план пројеката који имају перспективу. Осим о пречишћавању воде, о чему се већ разговарало, реч је о онима у области медицине, информационих технологија, технологија у области грађевинарства. Има доста нових технологија у свету које можемо заједно да производимо, укључујући и на територији Србије и да радимо даље за трећа тржишта, објашњава он.
Д. В.
