СПАЉИВАЊЕМ СТРЊИКЕ, СПАЉУЈЕМО ПРОФИТ Да смо паметни, производили бисмо пола гаса који данас увозимо

Обновљиви извори енергије све се више користе за производњу електричне и топлотне енергије, а тиме се, поред знатних уштеда остварује и низ других позитивних ефеката међу којима је, пре свега, заштита животне околине. Потенцијали Србије, када су ОИЕ у питању, велики су, а по речима стручњака за биогас и члана Управног одбора Удружења „Биогас Србије” Горана Кнежевића, Србија има потенцијал за производњу 500 мегавата биогаса, што би могло да покрије 50 одсто потреба државе за земним гасом.

За рад елентрана на биогас користе се различите сировине. Пре свих, остаци из пољопорвреде, а потом отпад из прехрамбене индустрије (кланична, млечна, шећеране, алкохолних пића, уљаре), мегамаркети - роба с истеклим роком, остаци из ресторана... Заправо, реч је и органском отпаду, који је потребно збринути, а у електранама на биогас то се ради ефикасно и, истовремено, најповољније. Горан Кнежевић указује да је постдигестат - сировина која је искоришћена за добијање енергије, високо квалитетно ђубриво, чија је употреба дозвољна у производњи органске хране, па се потпомаже још једна грана пољопривреде.

- Дакле, изградњом електрана на биогас решавамо еколошке проблеме, производимо енергију, поспешујемо производњу органске хране, поправљамо квалитет пољопривредног земљишта, смањујемо зависност Србије од увоза енергената, поправљамо квалитет напонске мреже и отварамо нова радна места у руралним срединама, чиме се стварају повољнији услови за останак младих на селу - каже Горан Кнежевић.

- Биогасне електране би, осим решавања еколошких проблема и органског отпада, могле да буду стратешко опредељење за нашу државу јер би се смањила зависност од увозног гаса - указује Кнежевић. - Србија није на почетку када је реч о производњи биогас,а с обзиром на то да има 39 оперативних електрана и још 79 у привременом статусу, али потенцијали су много већи. Страни инвеститори заинтересовани су за ову област с обзиром на то да су они и те како свесни потенцијала које електране на биогас имају у решавању еколошких проблема.

По његовим речима, у Европи је важност електрана на биогас одавно препозната па их у Немачкој, рецимо, има преко 11.000, Италији више од 1.600, Француској преко 800, Аустрији преко 450...

- За електране на биогас недостаје регулатива која би дефинисала све услове, нема подстицајних мера за производњу из тог обновљивог извора, док за друге ОИЕ постоји и сви се ослањају на то. То нас ставља у неповољан положај, а уз то плаћамо сировине, што други не чине. Предности електрана на биогас у односу на остале ОИЕ је то што је њихов рад предвидљив и раде 24 сата - каже Кнежевић.

- Електране на биогас, било да производе енергију или биометан, имају две главне целине - производња биогаса и производња топлотне и електричне енергије кроз когенеративна постројења или постројење за пречишћавање биогаса до нивоа квалитета земног гаса. Треба нам нових 500 мегавата електрана да би се задовољила потреба свих домаћинстава у Србији јер се може произвести милијарду кубних метара биометана - у једној два милиона кубних метара годишње - указује Горан Кнежевић. 

Он наглашава да је идеја електрана на биогас није у томе да се оне финансирају из фидинг тарифа и да се производи електрична и топлотна енергија јер је то, заправо, последица, пошто се захваљујући њиховом раду решавају еколошки проблеми.

- Фидинг тарифе су биле потребне у почетку како би се покренуо цео процес. Подстицаји нам не би били потребни да се поштују прописани кораци када је збрињавање отпада у питању. Наиме, оператори биогасних електрана сада иду код некога ко има отпад који мора да уклони, уместо да онај ко ствара отпад и мора да га збрине ту услугу плати. Законска регулатива о томе постоји, али се не контролише спровођење и када се то буде чинило, бићемо у много бољој позицији јер би смо, као и сви други произвођачи из ОИЕ, имали бесплатну сировину, произведену енергију могли бисмо да пласирамо по тржишним ценама, што је довољно да гасне електране буду самоодрживе. То потврђује и пракса из европских земаља, где онај ко производи отпад, отпад и доноси на забрињавање и то плаћа. Наглашавам да се у елекранама на биогас збрињавањем отпада производи енергија, за разлику од ситуације када се само збрињава отпад - каже Кнежевић.

        Д. Млађеновић