Синдикалци траже 154 динара, а газде нуде 140
Минимална зарада у Србији ће, како сада ствари стоје, бити већа, али колико – тешко је рећи.
Сви који на ту зараду имају утицаја сложни су у једном – минималац мора бити виши, али се ставови о томе колики би проценат повећања требало да буде не подударају. Преговори представника послодаваца и синдиката о повећању минималне зараде требало би да буду настављени данас, а уколико се учесници у социјалном дијалогу не договоре и до 15. септембра ставови не буду усаглашени, одлуку ће донети Влада Србије, што не би било први пут.
Да би минималну зараду требало повећати, прошле недеље је рекла и премијерка Србије Ана Брнабић. Она је истакла да је готово сигурна у то да ће минимална цена рада бити виша, а да се размишља и о још неколико принципа – да ли да се истовремено подигне и износ неопорезивог дела плате те да се, свакако, траже модели којима би Влада Србије могла што више изаћи у сусрет и радницима и синдикатима, али и олакшати послодавцима, који морају да запошљавају и отварају нова радна места.
У ишчекивању договора преговарача, треба рећи да се репрезентативни синдикати залажу за то да минимална сатница, како је недавно рекао представник Савеза самосталних синдиката Србије Зоран Михајловић, буде 154 динара, а да послодавци указују на то да нема простора за толико увећање и заустављају се на износу од 140 динара, те да се с тим износом слаже и Влада Србије.
Садашња минимална цена рада од 130 динара по радном сату значи да се месечна примања запослених који за њу раде крећу од 20.800 динара, што је најнижа месечна зарада, до 23.920 динара, колико износи максимална минимална зарада. Висина зараде зависи од броја радних сати у месецу па је најнижа када се месечно ради 160 сати, а навише када има 184 радна сата. За месеце у којима има 176 сати минимална зарада је 22.800 динара, док је за 168 сати она 21.840 динара.
Уз повећање минималне цене радног сата на 140 динара минимална зарада била би виша свега неколико стотина динара, пошто би за 160 радних сати сати минималац био 22.400 динара, за 168 сати – 23.520, за 176 сати – 24.640, док би највиша минимална зарада, у месецима када се ради 184 сата, била 25.760 динара. Ако би био прихваћен захтев синдиката да се сатница увећа на 154 динара, минималац би био приметно виши, и то неколико хиљада динара. Тада би најнижи износ минималца, у месецима када се ради 160 сати, износио 24.640 динара, док би максималан износ минималца, у месецима у којима има 184 радна сата, био 28.336 динара. Минимална зарада за 176 радних сати била би 27.104 динара, док би се у месецима када се ради 168 сати зарађивало 25.872 динара.
Д. Млађеновић
За седам година радни сат вреди 35 динара више
Повећање минималне зараде је прилично извесно, а и иако се још не може рећи колико ће оно бити, извесније је да ће сатница бити повећана десет динара, колико предлажу послодавци, него 24 динара, што је предлог репрезентативних синдиката. На то упућује и досадашња вишегодишња пракса при утврђивању минималне цене радног сата, који је од 2010. године до сада повећан за 35 динара. Наиме, 2010. године минимална сатница била је 90 динара и 95 динара, а потом је радни сат вредео 102 динара. Од 2012. године па до краја 2014. године минимална зарада кројена је уз сатницу од 115 динара. Од 2015. године радни сат вредео је шест динара више – 121 динар, и то је била цена рада и за наредну годину. Лане је сатница увећана девет динара и на снази је садашња вредност радног сата од 130 динара.