Шестовић: Нема најаве да је скоро могућа нова економска криза
Иако светски медији спекулишу о могућој новој светској економској кризи због „надувавања цена” некретнина и других нереалних дешавања на тржишту, као што је то био случај пре десет година, из Светске банке поручују да за сада нема најава да је могуће да се тако нешто деси у непосредној будућности.
Економиста Светске банке у Србији Лазар Шестовић каже да постоје бројна дешавања у Европи и свету која утичу на развој и успоравање раста БДП-а, али да, што се тиче могућих међународних криза, СБ нема никакву најаву да је то нешто што се може десити у непосредној будућности и да ће имати директан утицај на кретања у Србији.
Објашњава да, у контексту регионалног економског раста и прилива инвестиција, постоје два позитивна фактора која утичу на раст, како у Србији, тако и у региону.
– Један су још релативно ниске каматне стопе, што значи да су трошкови финансирања повољни – навео је Шестовић. – Други позитивни фактор је чињеница да читава Источна Европа, па и читава Унија, расте заиста необично високим стопама. То се све аутоматски прелива на Србију зато што је наша земља веома интегрисана у европске токове производње.
Што се брже развија ауто-индустрија у нашој и суседним земљама, попут Аустрије и Румуније, „то смо ми већи извозник ка њима, па је самим тим и наш раст већи”.
– Управо то за садаСрбија користи, као и наши суседи – каже он. – Међутим, колико ће све то трајати, тешко је рећи. Постоји изборни циклус у ЕУ следеће године. У великим чланицама ЕУ се такође очекују избори, то су све неизвесности које ми не знамо како ће утицати на очекивања привредника и инвеститоре. Свакако да смо ми директно изложени том утицају јер имамо око шест процената БДП-а годишње у форми страних директних инвестиција сваке године, тако да њихово евентуално смањење значајно утиче на развој БДП-а.
Стране директне инвестиције на Западном Балкану су прилично ограничене, напомињу у СБ-у, и наводе: „Просек по глави становника на ЗБ (2.600 долара у 2015. години) је мање од половине СДИ-ја по глави становника у источноевропским државама чланицама ЕУ, а износи само седмину просека ЕУ”.
Колико је могуће ојачати економије Западног Балкана и шта је неопходно урадити, Светска банка даје у извештају за ову годину, који је представљен јавности.
Поставља се питање какве су стране директне инвестиције (СДИ) потребне Западном Балкану.
Светска банка у истом извештају одговара да, иако СДИ сматрају главним каналом за трансфер технологија у земљама у развоју, нису све СДИ једнако ефикасне у убрзавању раста. Временом се, наводе, показало да СДИ у аутомобилској индустрији обезбеђује преливање продуктивности за домаће добављаче ауто-делова. Слично томе, преливање продуктивности се повезује са СДИ у сектору услуга као што су информационо-комуникационе технологије, финансијски сектор или хотели и туристички сектор, као и у производњи.
Међутим, улагање у сектор некретнина и рударство, оцењују, има мало везе с домаћом привредом, поговото након завршетка изградње, а самим тим и мали потенцијал за ефекат преливања продуктивности.
Д. У.