Šestović: Nema najave da je skoro moguća nova ekonomska kriza

Ekonomista Svetske banke u Srbiji Lazar Šestović kaže da postoje brojna dešavanja u Evropi i svetu koja utiču na razvoj i usporavanje rasta BDP-a, ali da, što se tiče mogućih međunarodnih kriza, SB nema nikakvu najavu da je to nešto što se može desiti u neposrednoj budućnosti i da će imati direktan uticaj na kretanja u Srbiji.

Objašnjava da, u kontekstu regionalnog ekonomskog rasta i priliva investicija, postoje dva pozitivna faktora koja utiču na rast, kako u Srbiji, tako i u regionu.

– Jedan su još relativno niske kamatne stope, što znači da su troškovi finansiranja povoljni – naveo je Šestović. – Drugi pozitivni faktor je činjenica da čitava Istočna Evropa, pa i čitava Unija, raste zaista neobično visokim stopama. To se sve automatski preliva na Srbiju zato što je naša zemlja veoma integrisana u evropske tokove proizvodnje.

Što se brže razvija auto-industrija u našoj i susednim zemljama, poput Austrije i Rumunije, „to smo mi veći izvoznik ka njima, pa je samim tim i naš rast veći”.

– Upravo to za sadaSrbija koristi, kao i naši susedi – kaže on. – Međutim, koliko će sve to trajati, teško je reći. Postoji izborni ciklus u EU sledeće godine. U velikim članicama EU se takođe očekuju izbori, to su sve neizvesnosti koje mi ne znamo kako će uticati na očekivanja privrednika i investitore. Svakako da smo mi direktno izloženi tom uticaju jer imamo oko šest procenata BDP-a godišnje u formi stranih direktnih investicija svake godine, tako da njihovo eventualno smanjenje značajno utiče na razvoj BDP-a.

Strane direktne investicije na Zapadnom Balkanu su prilično ograničene, napominju u SB-u, i navode: „Prosek po glavi stanovnika na ZB (2.600 dolara u 2015. godini) je manje od polovine SDI-ja po glavi stanovnika u istočnoevropskim državama članicama EU, a iznosi samo sedminu proseka EU”.

Koliko je moguće ojačati ekonomije Zapadnog Balkana i šta je neophodno uraditi, Svetska banka daje u izveštaju za ovu godinu, koji je  predstavljen javnosti.

Postavlja se pitanje kakve su strane direktne investicije (SDI) potrebne Zapadnom Balkanu.

Svetska banka u istom izveštaju odgovara da, iako SDI smatraju glavnim kanalom za transfer tehnologija u zemljama u razvoju, nisu sve SDI jednako efikasne u ubrzavanju rasta. Vremenom se, navode, pokazalo da SDI u automobilskoj industriji obezbeđuje prelivanje produktivnosti za domaće dobavljače auto-delova. Slično tome, prelivanje produktivnosti se povezuje sa SDI u sektoru usluga kao što su informaciono-komunikacione tehnologije, finansijski sektor ili hoteli i turistički sektor, kao i u proizvodnji.

Međutim, ulaganje u sektor nekretnina i rudarstvo, ocenjuju, ima malo veze s domaćom privredom, pogovoto nakon završetka izgradnje, a samim tim i mali potencijal za efekat prelivanja produktivnosti.

D. U.