Са Ердоганом стижу трговци и инвеститори

Немачки медији ових дана пишу да Турска хоће да економску и војну моћ трансформише у политичку, пре свега у регионима који су некада били део Османског царства те да ће то покушати и кроз ширење економске и политичке сарадње са  Србијом која им је нека врста „улазнице“ за Балкан.  Сигурно је да ће главна тема о којој ће се разговарати током посете  турске делегације бити гасовод који Русија поставља на дну Црног мора, како би стабилно снабдевала Југоисточну Европу гасом заобилазећи при томе Украјину.

Већ месецима се спекулише да би један крак гасовода требало да пролази кроз Србију. Како наводе немачки медији, најављујући Ердоганову посету, Србија види своју шансу у томе што Грчка више није тако сигурна као транзитна земља, док је истовремено у Македонији власт преузела прозападна влада, али се зато озбиљно рачуна на Бугарску која би могла да ускочи у посао - због такси за спровођење гаса и због радних места која би тако настала у најсиромашнијој земљи ЕУ.

Узимајући у обзир чињеницу да Турска постаје кључно чвориште у транзиту гаса, било да тај гас долази из Каспијског басена, било да је реч о руском гасу који долази до Турске и даље иде ка Европи, али и стални раст робне размене Србије и Турске, посета турске делегације на челу са Ердоганом могла би да отвори нову страницу односа ове две државе.

Дипломате процењују да би ти односи могли да добију потпуно нову политичку димензију имајући у виду историјат тих односа, имајући у виду чувену посету Ердогана у време предизборне кампање на Косову и његове изјаве које су у их то време доста помутиле. Међутим, сад су се околности промениле због кризе на релацији Брисел - Анкара и интерес Турске да на овим просторима оствари свој утицај.

Међутим, поред ових такозваних  великих политичких игара, за проширење економске сарадње Србије и Турске постоје врло реални основи. Турска је по снази 17. економија света и у кругу је држава са најбржим привредним растом у последњих неколико година, док је за Србију седма земља по обиму робне размене.

За десет година утростручен БДП



Са бруто друштвеним производом (БДП) од 799,54 милијарди долара, Турска је 17. највећа економија у свету. За мање од једне деценије, приход по глави становника у земљи је скоро утростручен и сада премашује  10.500 долара. Мотор брзог опоравка Турске од глобалне финансијске кризе и рекордног економског раста у последњих десет година чине сектори производње, транспорта и трговине, који стварају више од половине БДП. Ова земља је међу водећим светским произвођачима пољопривредних производа, текстила, моторних возила, бродова и других транспортних средстава, затим грађевинског материјала, потрошачке електронике и кућних апарата…

Према подацима Привредне коморе Србије размена са Турском већ неколико година узастопно расте за по десетак одсто и у 2016. години је достигла 800 милиона евра. У тој размени Србија остварује значајан дефицит јер је  увоз турске робе у Србију више него дупло већи од количине робе која из Србије стигне у Турску тако да је увоз из Турске покривен са свега 40 одсто нашег извоза према њима. Србија је у prеthodnih петнаестак година потписала и десетак значајних споразума о економској сарадњи, пореској и царинској политици, заштити животне средине и у вези узајамног подстицања и заштите улагања. 

Иако је спољнотрговинска размена на прилично високом нивоу, директна улагања турских инвеститора у Србију су несразмерно  мала. Према доступним подацима Привредне коморе и Народне банке Србије, укупна нето улагања Турске у српску привреду у периоду 2007-2013. године су износила свега 6 милиона евра што је далеко испод могућности турске привреде, поготово  имајући у виду обим турских улагања у другим земљама региона. Међутим, у последње две године и ту је дошло до великих промена јер према последњим доступним подацима Народне банке Србије, већ у 2015. години приливи по основу улагања турских резидената у Републику Србију износили су 27,8 милиона евра, у 2016. је прилив из Турске опет пао на свега неколико милиона, али је процена да ће у 2017. години тај износ поново значајно порасти.

Према за сада незваничним најавама турски инвеститори су заинтересовани за улагања у нашу  текстилну индустрију и за  куповину бањских комплекса који у Србији већином још увек нису приватизовани. Пред долазак турске делегације помиње се  и сарадња са њиховим  грађевинским фирмама, а пољопривредна ће свакако бити једна кључних тема. 

Нико Перковић