Sa Erdoganom stižu trgovci i investitori
Poseta turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana koji, kako je najavljeno, stiže 10. oktobra u Srbiju sa delegecijom od 150 privrednika te zemlje, privlači veliku pažnju evropskih država u kojima se analizira značaj Erdoganove posete Srbiji i njeni eventualni efekti na Zapadnom Balkanu.
Nemački mediji ovih dana pišu da Turska hoće da ekonomsku i vojnu moć transformiše u političku, pre svega u regionima koji su nekada bili deo Osmanskog carstva te da će to pokušati i kroz širenje ekonomske i političke saradnje sa Srbijom koja im je neka vrsta „ulaznice“ za Balkan. Sigurno je da će glavna tema o kojoj će se razgovarati tokom posete turske delegacije biti gasovod koji Rusija postavlja na dnu Crnog mora, kako bi stabilno snabdevala Jugoistočnu Evropu gasom zaobilazeći pri tome Ukrajinu.
Već mesecima se spekuliše da bi jedan krak gasovoda trebalo da prolazi kroz Srbiju. Kako navode nemački mediji, najavljujući Erdoganovu posetu, Srbija vidi svoju šansu u tome što Grčka više nije tako sigurna kao tranzitna zemlja, dok je istovremeno u Makedoniji vlast preuzela prozapadna vlada, ali se zato ozbiljno računa na Bugarsku koja bi mogla da uskoči u posao - zbog taksi za sprovođenje gasa i zbog radnih mesta koja bi tako nastala u najsiromašnijoj zemlji EU.
Uzimajući u obzir činjenicu da Turska postaje ključno čvorište u tranzitu gasa, bilo da taj gas dolazi iz Kaspijskog basena, bilo da je reč o ruskom gasu koji dolazi do Turske i dalje ide ka Evropi, ali i stalni rast robne razmene Srbije i Turske, poseta turske delegacije na čelu sa Erdoganom mogla bi da otvori novu stranicu odnosa ove dve države.
Diplomate procenjuju da bi ti odnosi mogli da dobiju potpuno novu političku dimenziju imajući u vidu istorijat tih odnosa, imajući u vidu čuvenu posetu Erdogana u vreme predizborne kampanje na Kosovu i njegove izjave koje su u ih to vreme dosta pomutile. Međutim, sad su se okolnosti promenile zbog krize na relaciji Brisel - Ankara i interes Turske da na ovim prostorima ostvari svoj uticaj.
Međutim, pored ovih takozvanih velikih političkih igara, za proširenje ekonomske saradnje Srbije i Turske postoje vrlo realni osnovi. Turska je po snazi 17. ekonomija sveta i u krugu je država sa najbržim privrednim rastom u poslednjih nekoliko godina, dok je za Srbiju sedma zemlja po obimu robne razmene.
Za deset godina utrostručen BDP
Sa bruto društvenim proizvodom (BDP) od 799,54 milijardi dolara, Turska je 17. najveća ekonomija u svetu. Za manje od jedne decenije, prihod po glavi stanovnika u zemlji je skoro utrostručen i sada premašuje 10.500 dolara. Motor brzog oporavka Turske od globalne finansijske krize i rekordnog ekonomskog rasta u poslednjih deset godina čine sektori proizvodnje, transporta i trgovine, koji stvaraju više od polovine BDP. Ova zemlja je među vodećim svetskim proizvođačima poljoprivrednih proizvoda, tekstila, motornih vozila, brodova i drugih transportnih sredstava, zatim građevinskog materijala, potrošačke elektronike i kućnih aparata…
Prema podacima Privredne komore Srbije razmena sa Turskom već nekoliko godina uzastopno raste za po desetak odsto i u 2016. godini je dostigla 800 miliona evra. U toj razmeni Srbija ostvaruje značajan deficit jer je uvoz turske robe u Srbiju više nego duplo veći od količine robe koja iz Srbije stigne u Tursku tako da je uvoz iz Turske pokriven sa svega 40 odsto našeg izvoza prema njima. Srbija je u prethodnih petnaestak godina potpisala i desetak značajnih sporazuma o ekonomskoj saradnji, poreskoj i carinskoj politici, zaštiti životne sredine i u vezi uzajamnog podsticanja i zaštite ulaganja.
Iako je spoljnotrgovinska razmena na prilično visokom nivou, direktna ulaganja turskih investitora u Srbiju su nesrazmerno mala. Prema dostupnim podacima Privredne komore i Narodne banke Srbije, ukupna neto ulaganja Turske u srpsku privredu u periodu 2007-2013. godine su iznosila svega 6 miliona evra što je daleko ispod mogućnosti turske privrede, pogotovo imajući u vidu obim turskih ulaganja u drugim zemljama regiona. Međutim, u poslednje dve godine i tu je došlo do velikih promena jer prema poslednjim dostupnim podacima Narodne banke Srbije, već u 2015. godini prilivi po osnovu ulaganja turskih rezidenata u Republiku Srbiju iznosili su 27,8 miliona evra, u 2016. je priliv iz Turske opet pao na svega nekoliko miliona, ali je procena da će u 2017. godini taj iznos ponovo značajno porasti.
Prema za sada nezvaničnim najavama turski investitori su zainteresovani za ulaganja u našu tekstilnu industriju i za kupovinu banjskih kompleksa koji u Srbiji većinom još uvek nisu privatizovani. Pred dolazak turske delegacije pominje se i saradnja sa njihovim građevinskim firmama, a poljoprivredna će svakako biti jedna ključnih tema.
Niko Perković