Рударење криптовалута ударац за енергетски систем
Рударење криптовалута, израз који многи чују, али већина вероватно не зна шта значи, најпростије речено јесте процес којим се уз најмодернију опрему ствара нова дигитална валута и троши струја.
Баш због тога, Приштина је у децембру, када је прогласила ванредно стање на 60 дана због енергетске кризе, забранила и рударење криптовалута. Стручњаци процењују да ће повећање потрошње енергије због рударења довести до негативних последица на више колосека.
За рударење криптовалута не мора се под земљу, са шлемом на глави. Да би се дошло до вредне руде из дигиталног света, потребна је само веома снажна рачунарска опрема – попут оне која је заплењена на Косову и Метохији.
По правилу, најисплативије је тамо где је струја јефтинија. На пример, на Косову и Метохији или у Кини, где се рударило три четвртине биткоина - до пре неколико месеци када је потпуно забрањено.
Марко Живковић наводи процену да на посао рударења у кућном нивоу може да се уђе са три или четири хиљаде евра, зависно од кретања цена криптовалута на тржишту и цена елекричне енергије.
„Та инвестиција се, досадашње искуство је показало, исплаћивала за неких годину, две дана”, напомиње Живковић.
Марко Живковић из крипто-мењачнице ЕЦД објашњава за РТС да су у питању супермашине, односно supеrračunari.
„У тој блокчејн технологији, која је гарант тачности свих трансакција које се дешавају са биткоином, supеrračunari раде математичке функције које су јако комплексне и на основу њих они потврђују тачност те трансакције и онда добијају награде„, објашњава Живковић.
Што је бољи рачунар, како је додао, веће су шансе да ће решити тај задатак, што даље значи да сви ти рачунари константно покушавају да реше задатке и да раде 24 сата дневно.
Самим тим, 24 сата дневно троше електричну енергију. Због тога, орочено или трајно рударење криптовалута забрањује се у појединим деловима света. Приштина је то учинила prеthodnog месеца због енергетске кризе.
Стручњак за ресурсе из животне средине Љубиша Мијачић наводи да једна јединица која врши операцију копања троши 1,4 киловата.
„Једна јединица троши колико и једна ТА пећ - четири киловата снаге. Помножите бројем јединица колико неко може да има, онда ћете доћи до неке размере колико је то утрошка енергије„, објаснио је Мијачић.
И што је криптовалута скупља, потрошња је већа. На рударење највреднијег биткоина, процењује се, одлази пола процента глобалне потрошње енергије, односно онолико колико за годину дана потроши цела Аргентина.
Д. Млађеновић