Пун Чикаго Срба као чикашки рафови српске робе
НОВИ САД: Да ли је Чикаго, који је трећи по величини град у Сједњиним Америчким Државама, град у којем живи највише Срба који су отишли из своје земље, да ли у овом граду живи неколико десетина хиљада људи с ових простора или је њихов број већи од 100.000, тешко је рећи.
Ипак, сигурно је да их има доста и да се у овом граду у многим радњама могу наћу производи из наше земље. Пре свега они омиљени на тржишту Србије, али свакако и производи по којима је наша земља одавно препознаљива у свету.
У државама у којим је концентрација грађана из неке друге земље велика, неретко је понуда производа из те земље велика. Тако рецимо у Немачкој или Аустрији, где живи доста грађана из Србије има доста продавница у којима се нуде српски производи, а слично је и у трговинама у којима се нуде производи из држава некадашње Југославије. Будући да се на страна тржишта тешко пробија, сваки производ који то успе и одржи се на тим тржиштима има позитиван ефекат на домаћу привреду. Ипак, док се домаћи производи продају само у продавнцама намењеним махом дијаспори, тешко да се може говорити о значајним количинама које се пласирај у иностранство, па је зато сигурно велики успех када се у неком великом маркету производи из Србије не налазе само спорадично већ постају део куповине и других купаца.
Управо тако нешто може се видети у маркетима “Броокхавен” у којима је изузетна понуда производа из САД и многих других држава, али би се многи могли преварити да је реч и о неком мегамаркету у Србији. Понуда српских поизвода је разноврсна што само по себи говори да је сигурно да ови производи добо пролазе на америчком тржишту јер тешко је замислити да би понуда била таква да интересовања нема, односно не купују их само они које они везују за Србију. Мада су, сигурно је, они најчешћи купци.
Дакле, у овом маркету може се купити готово све што и у домаћим продавнцама, а избор је богат. Најбоља је понуда слаткиша познатих домаћих произвођача, “Таково” “Штарк”, ”Јафа”, “Пионир”... а на рафовима је и зимница припремљена на овим просторима, има и уља, пива, кафе, киселе воде, готових јела...
Када се узме у обзир пут који су производи из Србије превалили да би се нашли у САД, могло би се рећи да су цене веома прихватљиве. Наравно, више су него у Србији, што је и разумљиво, али ипак разлика није велика.
Тако, рецимо, популарни смоки у Србији кошта око 30 динара, а у овој радњи кошта непуних 60 центи, или око 60 динара.
Кад се пође у радњу, у корпу се може спустити рецимо, паковање грискија које кошта 40 центи, а популарна “штарк” бананица је 33 цента. За љубитеље пива понуда домаћих пива у овој радњи практично је иста као и у Србији јер се може купити и “зајечарско” и “јелен” и “лав” пиво, а у зависности од врсте амбалаже (лименка или боца) и паковања, цене се крећу од 1,79 до 3,99 долара. Међу најпознатијим и најтраженијим производима ван граница наше земље је еурокрем, а да то добо знају трговци у Америци потврђује и то што се овај слаткиш може наћи и у трговинама на веома удаљеној Аљасци. Да је добро имати еурокрем на рафовима види се и у овој радњи јер се нуде различита паковања, па је за еурокрем блок од 100 грама потребно 1,49 долара, паковање од пола килограма кошта 3,99 долара, а за дупло веће потребно је 6,99 долара. У понуди је и медено срце, које у зависности од паковања кошта 1,89 и 2,29 долара, а слично је и с добро познатим јафа кексом за који ваља издвојити 1,79 и 3,49 долара. Ишлери су 1,79 долара, манчмелоу од око једног долара до 1,39 долара, “менаж” чоколада од 100 грама кошта 2,59 долара, “најлепше” жеље 2,49 долара, а на рафовима су и различите грицкалице домаћих произвођача...
Д. Млађеновић