Први пут дигитална имовина правно регулисана у Србији

То је први правни оквир који регулише област дигиталне имовине у нашој zеmqi. Предлог дефинише дигиталну имовину као дигитални запис вредности који се може дигитално куповати, продавати, razmеwivati или преносити и који се може користити као средство размене или у сврху ulagawa, куповати, продавати, razmеwivati или преносити и  користити као средство размене или у сврху ulagawa.

После јавне расправе, огласила се и Унија послодаваца Србије. Они су подржали намеру да се законом регулише unaprеđеwе и развој тржишта капитала korišćеwеm дигиталне технологије. Wihov је став да је правни оквир за област дигиталне, односно виртуелне, имовине добар сигнал за подршку инвестицијама и иновацијама у области дигиталних тегнологија који ће помоћи развоју домаће привреде, али и privlačеwu страних инвестиција.

Ипак, УПС сматра да закон није писан јасним језиком и да уводи новине у правни оквир zеmqе, што ће бити преперека за wеgovo доследно sprovođеwе..

„Одредбе су недоречене и за више wih се истиче да ће бити ближе одређене donošеwеm подзаконских аката или да ће поједине додатне услове утврдити надзорни органи који ће контролисати sprovođеwе закона”, наводе послодавци Србије. „Основна недореченост Предлога закона о дигиталној имовини односи се нејасан статус дигиталних записа, колоквијално названих ‘криптовалуте’, из чега произлази недоумица око пореског третмана, начина употребе, права raspolagawa, промета… Такво stawе ствара правну несигурност, односно услове за корупцију.”

Они су mišqеwa да се pitawе криптовалута мора недвосмислено утврдити, односно да pitawе статуса не треба у поступку donošеwa подзаконских аката још закомпликовати.

С обзиром на то да су као надзорни органи за sprovođеwе закона одређени Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности, треба да свако од wih донесе подзаконске акте из делокруга својих надлежности, сматрају послодавци.

„Постоји бојазан да се накнадном интервенцијом и додатним условима надзорног органа може изменити намера закона и отворити могућност за потенцијалну корупцију. Као велика дилема остаје како ће изгледати подзаконски акти, који би требало dеtaqno да дефинишу поједине одредбе. Mišqеwa смо да сви подзаконски акти треба да се донесу у тренутку donošеwa закона о дигиталној имовини да би се област заокружила и са stupawеm на снагу тог закона јасно знало све”.

У одредбама Предлога закона о дигиталној имовини наводи се да дигитална имовина нема статус новца или валуте, али је физичка и правна лица могу користити као средство размене, преносити је и чувати електронски.

Предлогом закона је одређено да надзорни ограни у примени будућег закона дефинишу да виртуелну валуту није издала и да wеnu вредност не гарантује централна банка нити други органи јавне власти. Истовремено, одредбама Предлога закона прописују се и услови који морају да се испуне ако неко жели да пружа услуге у области дигиталне имовине, која се, како је законодавац – Министарство финансија – одредило, неће моћи уносити као улог у привредно друштво.

            З. Делић