Prvi put digitalna imovina pravno regulisana u Srbiji
Predlog zakona o digitalnoj imovini Vlada Srbije usvjila je krajem novembra posle javne rasprave i sada se očekuje da ta regulativa uđe u skupštinsku proceduru.
To je prvi pravni okvir koji reguliše oblast digitalne imovine u našoj zemqi. Predlog definiše digitalnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmewivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulagawa, kupovati, prodavati, razmewivati ili prenositi i koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulagawa.
Posle javne rasprave, oglasila se i Unija poslodavaca Srbije. Oni su podržali nameru da se zakonom reguliše unapređewe i razvoj tržišta kapitala korišćewem digitalne tehnologije. Wihov je stav da je pravni okvir za oblast digitalne, odnosno virtuelne, imovine dobar signal za podršku investicijama i inovacijama u oblasti digitalnih tegnologija koji će pomoći razvoju domaće privrede, ali i privlačewu stranih investicija.
Ipak, UPS smatra da zakon nije pisan jasnim jezikom i da uvodi novine u pravni okvir zemqe, što će biti prepereka za wegovo dosledno sprovođewe..
„Odredbe su nedorečene i za više wih se ističe da će biti bliže određene donošewem podzakonskih akata ili da će pojedine dodatne uslove utvrditi nadzorni organi koji će kontrolisati sprovođewe zakona”, navode poslodavci Srbije. „Osnovna nedorečenost Predloga zakona o digitalnoj imovini odnosi se nejasan status digitalnih zapisa, kolokvijalno nazvanih ‘kriptovalute’, iz čega proizlazi nedoumica oko poreskog tretmana, načina upotrebe, prava raspolagawa, prometa… Takvo stawe stvara pravnu nesigurnost, odnosno uslove za korupciju.”
Oni su mišqewa da se pitawe kriptovaluta mora nedvosmisleno utvrditi, odnosno da pitawe statusa ne treba u postupku donošewa podzakonskih akata još zakomplikovati.
S obzirom na to da su kao nadzorni organi za sprovođewe zakona određeni Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti, treba da svako od wih donese podzakonske akte iz delokruga svojih nadležnosti, smatraju poslodavci.
„Postoji bojazan da se naknadnom intervencijom i dodatnim uslovima nadzornog organa može izmeniti namera zakona i otvoriti mogućnost za potencijalnu korupciju. Kao velika dilema ostaje kako će izgledati podzakonski akti, koji bi trebalo detaqno da definišu pojedine odredbe. Mišqewa smo da svi podzakonski akti treba da se donesu u trenutku donošewa zakona o digitalnoj imovini da bi se oblast zaokružila i sa stupawem na snagu tog zakona jasno znalo sve”.
U odredbama Predloga zakona o digitalnoj imovini navodi se da digitalna imovina nema status novca ili valute, ali je fizička i pravna lica mogu koristiti kao sredstvo razmene, prenositi je i čuvati elektronski.
Predlogom zakona je određeno da nadzorni ograni u primeni budućeg zakona definišu da virtuelnu valutu nije izdala i da wenu vrednost ne garantuje centralna banka niti drugi organi javne vlasti. Istovremeno, odredbama Predloga zakona propisuju se i uslovi koji moraju da se ispune ako neko želi da pruža usluge u oblasti digitalne imovine, koja se, kako je zakonodavac – Ministarstvo finansija – odredilo, neće moći unositi kao ulog u privredno društvo.
Z. Delić