Продаје се 240 милиона евра потраживања банака у стечају
Агенција за осигурање депозита објавила је позив за уступање уз накнаду (продаје) портфеља потраживања банака у стечају, као и потраживања у име и за рачун Републике Србије, у износу од око 240 милиона евра.
Која потраживања се нуде на продају није објављено. У Агенцији за осигурање депозита кажу да ће заинтересоване станке то моћи да сазанају након што откупе тендерску документацију.
Министар финансија Синиша Мали каже да је то први корак ка продаји старих потраживања, учињен након 18 година, с циљем решавања питања дуговања из prеthodnog периода, саопштило је Министарство финансија.
– Понуђени комбиновани портфељ брижљиво је одабран због постојања одређеног нивоа извесности у наплати, а посебно имајући у виду структуру и тржишну вредност инструмената обезбеђења – рекао је министар. – Очекује се да ће комбиновани портфељ због свог састава и синергетског ефекта остварити одговарајућу валоризацију на тржишту, као и да ће повериоци путем те форме продаје наплатити своја потраживања у већој мери него да су их појединачно износили на тржиште.
Он је додао да је, након продаје тог, првог портфеља такве врсте, планирано да се током наредне године заинтересованим инвеститорима понуди још један, већи пакет потраживања, номиналне вредности од око 700-800 милиона евра.
Номинална вредност кредита од банке до банке прилично је велика. Агробанка у понуди има 11,9 милиона евра. Та кућа је једном готово преживела стечај и основана је Нова Агробанка, која је такође у стечају, а ту је у понуди 119 милиона евра. Потраживања остала иза Универзал банке су 33,9 милиона евра, Привредне банке Београд 14,7 милиона евра. На самом зачељу је Развојна банка Војводине с 8,8 милиона евра. У понуди су и потраживања од правних лица од 53,6 милиона евра за рачун државе.
– Успешном реализацијом продаје, очекује са да средства обезбеђења по потраживањима која су предмет продаје, односно зграде, опрема и земљиште, буду враћена у привредне токове и допринесу наставку динамичног раста привреде Србије, као и стварању повољнијег привредног окружења – истакао је Мали.
Детаљне информације о поступку и предмету продаје биће доступне заинтересованим учесницима, и након предвиђене процедуре, биће им омогућено да се детаљно упознају с релевантним информацијама везаним за тај портфељ.
Поступак је отворен до 30. новембра ове године, рок за подношење обавезујућих понуда је 7. децембар, а очекује се да најбоља понуда буде одабрана и поступак продаје буде окончан током тог месеца.
О томе како би се цео поступка могао даље развијати финансијски стручњак Ненад Гујаничић каже:
– Поступак наплате АОД води већ више година, односно откако су те банке доспеле у њихов портфељ – наводи он. – Протеклих година већ су наплаћени пласмани који су имали релативно лакшу прођу на тржишту. С друге стране, на страни продавца данас су тржишни услови бољи него пре четири-пет година. Тада је било много више ненаплативих кредита у банкарском сектору.
Међународни консултант Милан Ковачевић каже да је продаја дугова пропалих банка добар потез.
– Стечај се за њих веома продужио, а држава, сем трошкова, нема од њих никаве користи – објашњава Ковалчевић. – Као купци могли би се појавити Инвестициони фондови који процене да ту има зараде. Посао би могао бити занимљив и за домаће и стране бизнисмене, посебно оне који су добро обавештени и знају шта се нуди и већ су снимили да би одређена предузећа која су у тим пакетима могла да се ревитализују или да су на атрактивном грађевинском земљишту, а обезбеђења су хипотеке.
Д. Вујошевић