Prodaje se 240 miliona evra potraživanja banaka u stečaju

Koja potraživanja se nude na prodaju nije objavljeno. U Agenciji za osiguranje depozita kažu da će zainteresovane stanke to moći da sazanaju nakon što otkupe tendersku dokumentaciju.

Ministar finansija Siniša Mali kaže da je to prvi korak ka prodaji starih potraživanja, učinjen nakon 18 godina, s ciljem rešavanja pitanja dugovanja iz prethodnog perioda, saopštilo je Ministarstvo finansija.

– Ponuđeni kombinovani portfelj brižljivo je odabran zbog postojanja određenog nivoa izvesnosti u naplati, a posebno imajući u vidu strukturu i tržišnu vrednost instrumenata obezbeđenja – rekao je ministar. – Očekuje se da će kombinovani portfelj zbog svog sastava i sinergetskog efekta ostvariti odgovarajuću valorizaciju na tržištu, kao i da će poverioci putem te forme prodaje naplatiti svoja potraživanja u većoj meri nego da su ih pojedinačno iznosili na tržište.

On je dodao da je, nakon prodaje tog, prvog portfelja takve vrste, planirano da se tokom naredne godine zainteresovanim investitorima ponudi još jedan, veći paket potraživanja, nominalne vrednosti od oko 700-800 miliona evra.

Nominalna vrednost kredita od banke do banke prilično je velika. Agrobanka u ponudi ima 11,9 miliona evra. Ta kuća je jednom gotovo preživela stečaj i osnovana je Nova Agrobanka, koja je takođe u stečaju, a tu je u ponudi 119 miliona evra. Potraživanja ostala iza Univerzal banke su 33,9 miliona evra, Privredne banke Beograd 14,7 miliona evra. Na samom začelju je Razvojna banka Vojvodine s 8,8 miliona evra. U ponudi su i potraživanja od pravnih lica od 53,6 miliona evra za račun države.

– Uspešnom realizacijom prodaje, očekuje sa da sredstva obezbeđenja po potraživanjima koja su predmet prodaje, odnosno zgrade, oprema i zemljište, budu vraćena u privredne tokove i doprinesu nastavku dinamičnog rasta privrede Srbije, kao i stvaranju povoljnijeg privrednog okruženja – istakao je Mali.

Detaljne informacije o postupku i predmetu prodaje biće dostupne zainteresovanim učesnicima, i nakon predviđene procedure, biće im omogućeno da se detaljno upoznaju s relevantnim informacijama vezanim za taj portfelj.

Postupak je otvoren do 30. novembra ove godine, rok za podnošenje obavezujućih ponuda je 7. decembar, a očekuje se da najbolja ponuda bude odabrana i postupak prodaje bude okončan tokom tog meseca.

O tome kako bi se ceo postupka mogao dalje razvijati finansijski stručnjak Nenad Gujaničić kaže:

– Postupak naplate AOD vodi već više godina, odnosno otkako su te banke dospele u njihov portfelj – navodi on. – Proteklih godina već su naplaćeni plasmani koji su imali relativno lakšu prođu na tržištu. S druge strane, na strani prodavca danas su tržišni uslovi bolji nego pre  četiri-pet godina. Tada je bilo mnogo više nenaplativih kredita u bankarskom sektoru.

Međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže da je prodaja dugova propalih banka dobar potez.

– Stečaj se za njih veoma produžio, a država, sem troškova, nema od njih nikave koristi – objašnjava Kovalčević. – Kao kupci mogli bi se pojaviti Investicioni fondovi koji procene da tu ima zarade. Posao bi mogao biti zanimljiv i za domaće i strane biznismene, posebno one koji su dobro obavešteni i znaju šta se nudi i već su snimili da bi određena preduzeća koja su u tim paketima mogla da se revitalizuju ili da su na atraktivnom građevinskom zemljištu, a obezbeđenja su hipoteke.

D. Vujošević