Продаја нових аутомобила у рикверцу за четвртину
НОВИ САД: Пандемија коронавируса проузороковала је низ промена у свим сегментима живота, рада, производње... Та ситауција довела је и до значајног пада куповине нових аутомобила, а тај тренд видљив је на свим тржиштима.
Тако ће, по проценама Европског удружења произвођача аутомобила, као последица пандемије коронавируса, тржиште нових аутомобила у Европској унији ове године забележити пад од око 25 одсто, а слично је и у Србији.
По речима генералне секретарке Српске асоцијације увозника возила и делова Александре Граовац, ситуација с коронавирусом, која је погодила цео свет и све гране привреде, одразила се и на домаће тржиште аутомобила.
До краја октобра у Србији је регистровано 26.488 нових возила, а протекле године било их је регистровано 38.307, каже Александра Граовац.
По тренутној пројекцији, додаје, до краја године се може очекивати да ће број нових путничких возила достићи цифру од око 30.000, што значи да ће укупан пад продаје у овој години у односу на протеклу износити око 22 одсто, што је слично као и на глобалном нивоу.
Она истиче да ове године није одржан Сајам аутомобила у Београду, а тај период године је, иначе, време кад се нова возила највише продају.
У мају је, након попуштања мера због коронавируса, тржиште показало опоравак. То значи да су купци, који су планирали куповину у време Сајма аутомобила, сачекали и куповали првом следећом приликом. Ипак, читава ситуација одражава се на све сегменте услуге, од продаје до постпродаје, каже Александра Граовац.
Иако је пад продаје приметан код свих врста возила, наша саговорница указује на то он највидљивији код јефтинијих возила, док се код возила средње класе, више и високе, мање осећа.
Пад продаје је, нажалост, највише погодило јефтинија возила ниже класе јер су купци, који су плаћали мање рате или морали да издвоје мање новца за возило, овом кризом и највише погођени, било због губитка посла или смањених плата, каже Александра Граовац.
Да би омогућили купцима да лакше купе ново возило, продавци, по речима Александре Граовац, припремају посебне услове – у сусрет Сајму аутомобила, као и пред крај године, када крећу кампање с попустима.
Финансијски сектор, лизинг-куће и банке стимулишу куповину нових аутомобила колико је год то могуће. Има примере понуда за куповину од куће, преузимање возила од купаца ради сревисирања, као и понуда свих услуга онлајн, што је свакако и неминовно у времену у којем живимо. То је вероватно и један од аспеката који су помогли продавцима да се изборе с оваквом ситуацијом. С друге стране, због преласка на еуро 6Д стандард и трошкова производње, нова возила у будућности неће појефтинити, напротив, рекла је Александра Граовац.
У аутомобилском сектору није било отпуштања због пада продаје, указује она, мада се оптимизација трошкова, као и организација рада, доста променила.
На европском тржишту је евидентан пораст продаје возила на алтернативне погоне, каже Александра Граовац.
Како додаје, по последњим подацима, продаја електричних возила изједначава се с возилима која као погонско гориво користе дизел.
То значи да купци у Европи електрична и хибридна возила сматрају привлачнијим и све чешће се одлучују за њих, што је веома важно за правац даљег развоја аутомобилске индустрије. Како се глобална криза одражава на све гране привреде, тако се убрзавају и промене. Аутомобилска индустрија је већ годинама на прекретници у том домену, а за наше тржиште то постаје све важнија тема, која се намеће због загађења, као и великог увоза старијих возила из иностранства која не испуњавају еколошке стандарде, поручује наша саговорница.
У односу на тренутно веома неизвесну ситуацију везану за пандемију коронавируса, тешко је предвидети како ће све то одразити на тржиште нових аутомобила. Свакако, наш велики проблем је старост возног парка у Србији, која је највећа у региону: просечна старост возила у Србији је 17 година. Да би се утицало на смањење просечне старости возног парка, потребно је да се тренутна регулатива о увозу половних аутомобила промени, што није једноставно и укључује више чинилаца.
С друге стране, да би се стимулисала продаја еколошки подобнијих возила, потребно је и да се Србија угледа на многе европске земље у којима се порески стимулише куповина возила с повољнијим еколошким карактеристикама а дестимулише, односно додатно опорезује, куповина старијих возила која загађују и мање су сигурна од нових, у која су уграђени напреднији сигурносни системи и позитивно утиче на здравље и безбедност.
Д. Млађеновић
