Продаја некретнина бележи пад, али цене и даље остају високе
Након раста у последњих неколико година, продаја некретнина забележила је велики пад у првом тромесечју 2023. године, али је новчани промет износио 1,6 милијарди евра и већи је за 2,6 одсто, показују најновији подаци Републичког геодетског завода (РГЗ).
У Београду је број купопродајних уговора опао за 13, у Новом Саду и Нишу за 25 одсто. Највише се трговало становима, где је остварен профит од 861,1 милиона евра, од чега је у Граду Београду за станове издвојено 537,1 милион евра. За куће је издвојено 127,2 милиона евра, што је за 6,7 милиона мање у односу на 2022. годину.
Најскупљи квадрат у Новом Саду је 3.479 евра, док је просечна цена новоградње 1.723 и већа је у односу на прошлу годину, када је просечна цена била 1.505. Просечна цена староградње је достигла вредност од 1.928 евра, па је за разлику од Београда, овде новоградња статистички јефтинија. Квадрат старијег стана достигао је цену од 3.333 евра.
Квадрат стана у старим зградама у Београду је постизао 20 одсто већу цену у односу на прошлу годину, а тренутна цена, у просеку, износи 2.013 евра.
Стан за који је издвојено највише новца у првом кварталу 2023. године је стан у новоградњи у износу од 2.601.888 евра, површине је 383 метра квадратна и налази се на локацији Београд на води. Најскупљи квадрат стана у Србији у првом кварталу 2023. године прометован је на локацији Београд на води и коштао је 11.474 евра по метру квадратном, површине је 143 метара квадратних и то је стан у новоградњи. Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 1.575.000 евра.
У Нишу у Крагујевцу је, такође, забележн мањи број уговора, а цене су веће. Тако је просечна цена квадрата новог стана у Нишу 1.351, а старог 1.221. У Крагујевцу је просечна цена за квадрат новог стана 1.332, а старог 975.
Управо због високих цена у Београду је забележен раст у новцу од 1,9 одсто, што у Новом Саду није случај, јер и поред скупих некретнина забележен је пад у оствареном промету од 7,5 одсто. Приходовано је 176,9 милиона евра, а реализовано је близу 700 уговора мање у односу на исти период прошле године.
На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у првом кварталу 2023. године 7 одсто непокретности је плаћено из кредитних средстава, што је за 5 процентних поена мање у поређењу са првим кварталом 2022. године. Из кредита се најчешће плаћају станови. У првом кварталу 2023. године 18 одсто станова у Републици Србији је плаћено кредитним средствима, што је за 10 процентних поена мање у поређењу са првим кварталом 2022. године.
По већим градовима у Србији у првом кварталу 2023. године, станови су се највише из кредитних средстава плаћали у Граду Београду - 23 одсто, затим у Нишу - 22 одсто, Новом Саду - 21 одсто и Крагујевцу - 13 одсто.
С. Аничић Илић