Привреда се диже брже него што се очекивало

То се пре свега односи на међугодишњи пораст индустријске производње у јуну и јулу и на осетно смањење пада спољнотрговинске размене.

Како се наводи у анализи, после рекордног и међугодишњег и десезонираног текућег пада укупне индустријске производње и производње прерађивачке индустрије у априлу, у мају је међугодишњи пад остао велики, али је био приближно преполовљен: уместо рекордног пада у априлу, у мају је надокнађена приближно половина тог пада.

У јуну и јулу је десезонирани раст настављен, тако да је и код укупне и код прерађивачке индустрије у јулу десезонирана вредност премашила прошлогодишњи просек.

Изражено језиком бројки, након међугодишњег пада од 16,7 одсто у априлу, пад укупне индустријске производње је уследио и у мају, али је био мањи и износио је 9,3 одсто. Кумулативни пад у периоду јануар–мај био је 2,6 одсто, али је у јуну остварен пораст од 2,7 одсто а у јулу од 0,4 одсто, чиме је кумулативни међугодишњи пад за период јануар–јул сведен на 1,4 одсто.

Када је реч о спољнотрговинској размени, у априлу су и извоз и увоз били смањени више од четвртине. У мају је тај пад био тек симболично смањен, док је у јуну и јулу стопа међугодишњег пада сведена на једноцифрену.

Што се десезонираних података тиче, они су у оба случаја – и у јуну и у јулу – изразито повећани, али још нису достигли ниво просека prеthodnе године.

У анализи се такође наводи да је реална вредност промета у трговини на мало, после пада у априлу, већ у мају остварила међугодишњи пораст и задржала га и у наредна два месеца.

„Ако простор у buyеtu дозвољава, власти би морале финансирати приоритетне пројекте, а ради подстицања приватних инвестиција треба радити на елиминисању административних и других баријера. У светлу пандемије, државе имају прилику да повећају улагања у тренутно најкритичнији сектор – здравство. Ту спада и подршка фармацеутској индустрији, дистрибуционим системима, телекомуникацијама”, наводи се у тексту.

Међу приоритете убрајају и реформу јавног школства, и то не само осавремењивањем програма него и стимулисањем појединаца преко система награђивања.

Констатују да, дугорочно гледано, квалитет институција има критичну улогу у подстицању раста и напретка.

„Потрошачке цене у јулу су повећане у односу на јунске, што није у складу са сезонским карактеристикама и догодило се први пут у последњих дванаест година”, наводи се у најновијем броју „Макроекономских анализа и трендова”. Због последица ковида-19 продуктивност ће наставити да пада, а да би на тај тренд утицала, држава треба да реагује мерама прилагођеним специфичностима у свом економском окружењу, наводе стручњаци  МАТ-а.

Аутори Миладин Ковачевић и Катарина Станчић упозоравају на анализе Светске банке да ће, уз пад продуктивности, доћи до смањења инвестиције и ерозије људског капитала због турбуленција на тржишту рада.

Та анализа препознаје тенденцију још већег продубљивања неједнакости и повећавања ризика од сиромаштва. Аутори препознају да је на продуктивност могуће утицати стимулисањем јавних и приватних инвестиција јер постоје потребе за побољшањем инфраструктуре, јавног транспорта, телекомуникација.

З. Делић