Privreda se diže brže nego što se očekivalo

To se pre svega odnosi na međugodišnji porast industrijske proizvodnje u junu i julu i na osetno smanjenje pada spoljnotrgovinske razmene.

Kako se navodi u analizi, posle rekordnog i međugodišnjeg i desezoniranog tekućeg pada ukupne industrijske proizvodnje i proizvodnje prerađivačke industrije u aprilu, u maju je međugodišnji pad ostao veliki, ali je bio približno prepolovljen: umesto rekordnog pada u aprilu, u maju je nadoknađena približno polovina tog pada.

U junu i julu je desezonirani rast nastavljen, tako da je i kod ukupne i kod prerađivačke industrije u julu desezonirana vrednost premašila prošlogodišnji prosek.

Izraženo jezikom brojki, nakon međugodišnjeg pada od 16,7 odsto u aprilu, pad ukupne industrijske proizvodnje je usledio i u maju, ali je bio manji i iznosio je 9,3 odsto. Kumulativni pad u periodu januar–maj bio je 2,6 odsto, ali je u junu ostvaren porast od 2,7 odsto a u julu od 0,4 odsto, čime je kumulativni međugodišnji pad za period januar–jul sveden na 1,4 odsto.

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, u aprilu su i izvoz i uvoz bili smanjeni više od četvrtine. U maju je taj pad bio tek simbolično smanjen, dok je u junu i julu stopa međugodišnjeg pada svedena na jednocifrenu.

Što se desezoniranih podataka tiče, oni su u oba slučaja – i u junu i u julu – izrazito povećani, ali još nisu dostigli nivo proseka prethodne godine.

U analizi se takođe navodi da je realna vrednost prometa u trgovini na malo, posle pada u aprilu, već u maju ostvarila međugodišnji porast i zadržala ga i u naredna dva meseca.

„Ako prostor u buyetu dozvoljava, vlasti bi morale finansirati prioritetne projekte, a radi podsticanja privatnih investicija treba raditi na eliminisanju administrativnih i drugih barijera. U svetlu pandemije, države imaju priliku da povećaju ulaganja u trenutno najkritičniji sektor – zdravstvo. Tu spada i podrška farmaceutskoj industriji, distribucionim sistemima, telekomunikacijama”, navodi se u tekstu.

Među prioritete ubrajaju i reformu javnog školstva, i to ne samo osavremenjivanjem programa nego i stimulisanjem pojedinaca preko sistema nagrađivanja.

Konstatuju da, dugoročno gledano, kvalitet institucija ima kritičnu ulogu u podsticanju rasta i napretka.

„Potrošačke cene u julu su povećane u odnosu na junske, što nije u skladu sa sezonskim karakteristikama i dogodilo se prvi put u poslednjih dvanaest godina”, navodi se u najnovijem broju „Makroekonomskih analiza i trendova”. Zbog posledica kovida-19 produktivnost će nastaviti da pada, a da bi na taj trend uticala, država treba da reaguje merama prilagođenim specifičnostima u svom ekonomskom okruženju, navode stručnjaci  MAT-a.

Autori Miladin Kovačević i Katarina Stančić upozoravaju na analize Svetske banke da će, uz pad produktivnosti, doći do smanjenja investicije i erozije ljudskog kapitala zbog turbulencija na tržištu rada.

Ta analiza prepoznaje tendenciju još većeg produbljivanja nejednakosti i povećavanja rizika od siromaštva. Autori prepoznaju da je na produktivnost moguće uticati stimulisanjem javnih i privatnih investicija jer postoje potrebe za poboljšanjem infrastrukture, javnog transporta, telekomunikacija.

Z. Delić