ПОВЕЋАЊЕ ЦЕНЕ РАДА Може ли минималац напунити минималну потрошачку корпу?
Колико ће наредне године новца бити у коверти радника који раде за минималну зараду још увек се не може прецизно рећи јер се преговори започети ове недеље настављју данас, а за постизање договора има нешто мање од месеца.
Наиме, учесници у преговорима – представници синдиката, послодаваца и министарстава рада и финансија – требало би да се договоре о висини минималне зараде, односно минималне сатнице на основу које се минимална зарада обрачунава, која ће се примењивати од 1. јануара следеће године. Уколико договора не буде, половином септембра ће одлуку, као и више пута до сада, донети Влада Србије.
Ко ће из предстојећих преговора изаћи као победник, а ко ће бити незадовољан тешко се сада може рећи. Иако се о прецизним износима не говори, цифре су ипак познате – послодавци су спремни на то да се минимална зарада, коју, како се процењује, прима и више од 350.000 запослених у Србији, повећа на око 30.000 динара, а уколико би минималац отишао изнад тог износа, послодавци захтевају да им држава обезбеди одговарајуће олакшице приликом плаћања пореза и доприноса. С друге стране, синдикати указују на то да би минимална зарада требало да буде виша од 33.000 динара, односно да би сваки износ испод тога био неодговарајући, истичући да је прошле године постигнут договор да се до 2021. године износ минималне зараде достигне износ минималне потрошачке корпе.
Дакле, послодавци су спремни на повећање минималца око десет одсто јер је садашњи у просеку око 27.000 динара, док синдикати сматрају да би ове године он требало да буде повећан између 15 и 20 одсто. У којем смеру ће се одвијати разговори, видеће се врло брзо јер је рок за утврђивање минималне сатнице за наредну годину све ближи. Ипак, с великом сигурношћу могло би се рећи да је извесније да ће се наредне године минимална зарада зауставити на око 30.000 динара, него да ће се приближити износу од 33.000. Наиме, неколико последњих година минимална сатница повећавана је по неколико динара и проценат се углавном кретао око десет одсто или мање, а било је и година када се минималац није мењао. Тако се и висина минималне сатнице у последњих шест година није много изменила, односно од 2013. године до сада виша је 40 динара – и уместо 115 динара, колико је износила тада, сада је 155,30.
Минимална потрошачка корпа сада је „тешка” око 36.000 динара, и у складу с договором из прошле године, минималац би до 2021. требало да буде око 9.000 виши него што је сада. Чак и уз претпоставку да се до септембра наредне године трошкови те корпе уопште не промене, то би значило да би ове и следеће године минималац требало да се повећа око 40 одсто.
У односу на 2018. годину, овогодишња минимална зарада виша је 8,6 одсто, односно увећана је 12 динара, а цена радног сата је с дотадашња 143 динара стигла до садашњих 155,30. Уз то повећање је овогодишња минимална зарада у просеку око 2.000 динара виша у односу на минималац из године иза нас. Минимална зарада ове године креће се у распону од око 25.000 динара, колико у коверту стаје када је она најнижа, у месецима када је најмање радних сати – до око 28.600 динара, колико износи минималац у месецима када има највише радних сати. Уз повећање минималца од десет одсто коверте би биле дебље око 3.000 динара па би уз сатницу од 170 динара у месецима када има најмање радних сати он био око 28.500 динара, док би највиши износ био око 31.200, а ислаћивао би се у месецима у којима има највише радних сати.
Д. Млађеновић